Članci | Stranica 8 od 47 | PR Legal I Advokatska kancelarija u Beogradu

8. avgust 2025.

Autorsko pravo stvoreno u radnom odnosu: Ko je nosilac prava na delo?

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost. Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima (Službeni glasnik RS br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019) („Zakon“), autorsko delo može biti književno, naučno, umetničko ili drugo delo u različitim oblicima izražavanja, kao što su pisana dela, muzička, likovna, dramska dela, kao i računarski programi i baze podataka. Delo je zaštićeno ako predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu i ako je izraženo u određenoj formi. Pojam originalnosti kod autorskih dela predstavlja drugačiji pojam u odnosu na pojam distinktivnosti kod...

6. avgust 2025.

Povećanje minimalne zarade od 1. oktobra 2025. godine

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije doneo je Odluku o visini minimalne cene rada za 2025. godinu, koja je objavljena u Službenom glasniku RS br. 67/2025 dana 31.07.2025. godine, a primenjuje se od 01.10.2025. godine („Odluka“). Ovo vanredno povećanje minimalne cene rada koje će se primenjivati u periodu oktobar – decembar 2025. godine, jeste drugo povećanje po redu u tekućoj godini. Vlada Republike Srbije je predložila i redovno povećanje počev od 1. januara 2026. godine, o čemu će članovi Socijalno-ekonomskog započeti razgovore krajem avgusta meseca 2025. godine. Podsetimo, prema odredbi člana 112. Zakona o radu, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog...

1. avgust 2025.

Upotreba augmentovanih kamera u maloprodaji – da ili ne?

Francuski organ za zaštitu podataka o ličnosti (Commission Nationale de l'Informatique et des Libertés – „CNIL“), nedavno je doneo važnu odluku o zakonitosti korišćenja tzv. augmentovanih kamera u prodavnicama duvana. Ovi sistemi, opremljeni algoritmima veštačke inteligencije za procenu starosti kupaca, uvedeni su kao sredstvo sprečavanja prodaje duvanskih proizvoda maloletnicima. Ipak, CNIL smatra da ovakav način obrade podataka nije ni neophodan ni srazmeran cilju koji se želi postići. Odluka otvara važno pitanje granice između zaštite javnog interesa i očuvanja osnovnih prava pojedinaca, posebno prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Srazmera između svrhe obrade i zaštite prava pojedinaca Augmentovane kamere...

23. jul 2025.

Prava manjinskih članova u društvu sa ograničenom odgovornosti

Prilikom osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, fokus je neretko na osnivačima sa većinskim udelom, dok se prava i položaj manjinskih članova stavljaju u drugi plan. Ipak, pravna zaštita manjinskih članova postoji i regulisana je samim Zakonom o privrednim društvima. Ko su manjinski članovi? Manjinskim članovima smatraju se članovi koja poseduju manji procenat udela u kapitalu društva, ispod 20% udela. Iako nemaju odlučujući uticaj na donošenje odluka, Zakon o privrednim društvima im priznaje čitav niz prava koja im omogućavaju da štite svoje interese i učestvuju u funkcionisanju društva. Zakonski mehanizmi zaštite manjinskih članova Zakon o privrednim društvima reguliše određena prava manjinskih...

16. jul 2025.

Da li rešenje o otkazu ugovora o radu u slučaju prestanka radnog odnosa istekom probnog rada mora da bude obrazloženo?

Povodom jedne presude u postupku za poništaj nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu istekom probnog rada, otvorilo se pitanje koje, sa stanovišta pravne teorije i načela radnog prava, ne bi ni trebalo da bude predmet spora: da li rešenje o otkazu ugovora o radu u slučaju kada radni odnos prestaje istekom probnog rada treba da bude obrazloženo? Vrhovni kasacioni sud je u presudi br. Rev2 3128/20 od 03.03.2021. godine zauzeo stav da u slučaju prestanka radnog odnosa istekom probnog rada jer zaposleni u tom periodu nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje poslova za koje je zasnovao...

14. jul 2025.

Transparentnost algoritma i zaštita podataka o ličnosti: Presuda Evropskog suda pravde o „scoringu“ i automatizovanom odlučivanju

Kada algoritam odlučuje o vašoj kreditnoj sposobnosti - imate pravo da znate zašto. U nedavno donetoj presudi u predmetu „Dun and Bradstreet Austria“ (C-203/22), Evropski sud pravde („ESP“) precizirao je obim prava na pristup informacijama o logici koja stoji iza automatizovanih odluka. Ova presuda donosi važne smernice za tumačenje člana 15(1)(h) Opšte uredbe o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – „GDPR“) u kontekstu automatizovanog odlučivanja, naročito kada je reč o kreditnom „scoringu“ i sličnim procenama. Kako je pitanje transparentnosti algoritma dospelo pred ESP? Do spora je došlo kada je austrijski operater mobilne telefonije odbio da zaključi ugovor sa fizičkim...

9. jul 2025.

GPS nadzor zaposlenih: Povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti i privatnost

Savremene tehnologije značajno su izmenile način organizacije rada, posebno u kontekstu rada na daljinu. Sa tim u vezi, potrebno je uskladiti upotrebu digitalnih alata za upravljanje radnim vremenom i nadzor nad zaposlenima, sa pravilima zaštite podataka o ličnosti. U ovom članku analiziramo odluku italijanskog tela za zaštitu podataka o ličnosti („Garante“) br. 10128005 od 13. marta 2025. godine („Odluka“), kojom je utvrđeno niz povreda odredaba Opšte uredbe o zaštiti podataka („GDPR“) i relevantnih italijanskih propisa, zbog načina na koji je Poslodavac vršio GPS praćenje zaposlenih tokom rada na daljinu. Odluka je značajna jer postavlja granice zakonitosti nadzora nad zaposlenima i...

3. jul 2025.

Veštačka inteligencija i pravo intelektualne svojine: Šta donosi trend AI Barbie?

Upotreba veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnom životu, posebno u kreativnoj industriji, ubrzano raste, omogućavajući korisnicima da lako generišu slike, tekstove, muziku, video sadržaje, dizajn i druga dela. Iako ovi alati predstavljaju iskorak u tehnologiji, otvaraju i niz pravnih pitanja, naročito kada generisani sadržaj podražava i oslanja se na već zaštićene elemente intelektualne svojine. Pravni problemi u doba veštačke inteligencije Pojava AI donosi više problema u oblasti prava intelektualne svojine: autorstvo i zaštita: ko je autor ako delo stvori veštačka inteligencija; da li tako stvorena dela mogu biti predmet zaštite; povreda autorskog prava: AI može stvoriti delo kopiranjem ili neovlašćenim reprodukovanjem...

2. jul 2025.

Institut probijanja pravne ličnosti: izazovi primene i zaštita poverilaca

Institut probijanja pravne ličnosti („Piercing the corporate veil“) predstavlja skup pravila na osnovu kojih članovi društva sa ograničenom odgovornošću, akcionari i komanditori odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva, u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva, odnosno odgovornosti isključivo do vrednosti imovine koje društvo poseduje. Zakonski okvir u Republici Srbiji U Republici Srbiji, probijanje pravne ličnosti regulisano je Zakonom o privrednim društvima. Član društva sa ograničenom odgovornošću, komanditor i akcionar će odgovarati celokupnom svojom imovinom, odnosno smatraće se da postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva kada: upotrebe društvo za postizanje cilja koji je inače...

1. jul 2025.

Prestanak važenja žiga: značaj upotrebe i dokazivanje korišćenja

Obaveza korišćenja žiga Iako se žig uvek najpre vezuje za isključiva prava koja nosiocu prava omogućavaju svojevrsni monopol u vidu sprečavanja bilo kog trećeg lica da bez ovlašćenja koristi isti ili sličan znak za označavanje istih ili sličnih roba i usluga, pravo žiga rađa i jednu značajnu obavezu. Nosilac prava ima obavezu da žig koristi za robe i usluge za koje je registrovan ukoliko želi da ga održi na snazi. Opšte pravilo, koje je normirano i Zakonom o žigovima Republike Srbije, jeste pravilo o prestanku žiga zbog nekorišćenja. Žig je podložan prestanku ukoliko ga nosilac žiga ili lice koje je...

PRess