Prilikom osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, fokus je neretko na osnivačima sa većinskim udelom, dok se prava i položaj manjinskih članova stavljaju u drugi plan. Ipak, pravna zaštita manjinskih članova postoji i regulisana je samim Zakonom o privrednim društvima.

Ko su manjinski članovi?

Manjinskim članovima smatraju se članovi koja poseduju manji procenat udela u kapitalu društva, ispod 20% udela. Iako nemaju odlučujući uticaj na donošenje odluka, Zakon o privrednim društvima im priznaje čitav niz prava koja im omogućavaju da štite svoje interese i učestvuju u funkcionisanju društva.

Zakonski mehanizmi zaštite manjinskih članova

Zakon o privrednim društvima reguliše određena prava manjinskih članova, a neka od bitnijih su:

1. Pravo uvida u dokumentaciju

Svaki član, nezavisno od procenta učešća u osnovnom kapitalu društva, ima zakonsko pravo uvida u dokumenta i poslovnu dokumentaciju društva. Ukoliko im se to pravo uskrati, mogu podneti predlog nadležnom sudu da naloži dostavljanje podataka o čemu sud odlučuje u hitnom postupku.

2. Pravo na sazivanje skupštine

Članovi koji imaju najmanje 10% osnovnog kapitala mogu zahtevati sazivanje sednice skupštine od direktora i predložiti tačke dnevnog reda. Ako direktor ne postupi u propisanom roku, ti članovi mogu sami sazvati sednicu.

3. Derivativna tužba

Članovi koji poseduju najmanje 5% udela u društvu imaju pravo da, u slučaju pasivnosti društva, samostalno pokrenu postupak protiv direktora ili drugih lica koja su nanela štetu društvu, i to u ime i za račun društva. Pre podnošenja tužbe, neophodno je da članovi prethodno upute pisani zahtev društvu da samo inicira postupak. Ukoliko društvo odbije zahtev ili u roku od 30 dana ne preduzme odgovarajuće radnje, članovi stiču pravo da postupak pokrenu samostalno.

4. Pravo na likvidaciju

Članovi koji poseduju najmanje 20% osnovnog kapitala imaju pravo da pred nadležnim sudom pokrenu postupak radi prestanka društva ili preduzimanja drugih korektivnih mera. Reč je o izuzetnom pravnom sredstvu, koje se može odobriti samo u strogo propisanim i jasno određenim okolnostima predviđenim zakonom.

Ugovorna zaštita kroz osnivački akt i ugovor članova

Pored zakonskih prava, dodatni mehanizmi zaštite mogu se predvideti osnivačkim aktom, ali i ugovorom članova, dokumentom koji detaljno reguliše međusobne odnose članova. Dok osnivački akt podleže overi, registraciji i objavi pred APR-om, ugovor članova je strogo interni akt, pa se u njemu često nalaze najvažnije odredbe za funkcionisanje društva sa ograničenom odgovornosti.

Najčešći elementi ugovora članova

• pravo veta manjinskih članova na određene odluke;
• pragovi odlučivanja iznad zakonskog minimuma;
• ugovaranje izlaznih i otkupnih mehanizama (tag-along, drag-along).

Međutim, ugovorom članova ne mogu se umanjiti zakonom zagarantovana prava člana.

Zaključak

Manjinski članovi igraju važnu ulogu u poslovanju društva i zaslužuju adekvatnu pravnu zaštitu. Kombinacijom zakonskih instituta i ugovornih mehanizama, moguće je obezbediti ravnotežu interesa svih članova i izgraditi stabilno i transparentno korporativno okruženje.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.