Tehnološki napredak i ubrzani razvoj veštačke inteligencije ne menjaju samo način na koji koristimo tehnologiju, već značajno utiču i na pravni ekosistem. Pravo, koje se tradicionalno razvija sporije od tehnologije, danas pokušava da sustigne tempo inovacija koje nastaju gotovo svakodnevno.

Usvajanje novih propisa zahteva vreme, zbog čega se pravni sistem u velikoj meri oslanja na sudsku praksu i kreativnu primenu postojećih pravnih normi na nove, tehnološki kompleksne situacije. Upravo zato sporovi u vezi sa autorskim pravom i veštačkom inteligencijom imaju sve veći značaj. Od 2023. godine, kada je pokrenut prvi takav postupak, broj ovih sporova porastao je na 108, prema podacima američkog profesora prava Edvarda Lia. Odluke donete u tim postupcima ne rešavaju samo pojedinačne sporove. One postepeno oblikuju pravne okvire, usmeravaju rad institucija i predstavljaju važnu osnovu za buduće zakonodavne inicijative u oblasti veštačke inteligencije.

Pored stavova koje je Okružni sud u Minhenu zauzeo u postupku GEMA vs. Open AI, o čemu možete pročitati više u našem ranijem članku, kao posebno interesantan ističe se postupak Getty Images i drugi vs. Stability Ai Limited u kojem je Visoki sud Engleske i Velsa (High Court of England and Wales) zauzeo značajne stavove kako u pogledu procesnog, tako i u pogledu materijalnog prava.

Getty Images i drugi vs. Stability AI – obrazloženje presude i stavovi zauzeti od strane suda u Ujedinjenom Kraljevstvu 

Getty Images (US) INC, Getty Images International U.C., Getty Images (UK) Limited, Getty Images Devco UK Limited,  iStockphoto Lp i Thomas M. Barwick, Inc („Getty i dr.“) pokrenule su u Ujedinjenom Kraljevstvu početkom 2023. godine postupak zbog povrede prava intelektualne svojine protiv kompanije koja razvija generativne AI modele Stability AI („Stability“), a u vezi sa razvojem, treniranjem i implementacijom modela dubokog učenja poznatog kao „Stable Diffusion“.

Getty i dr. su u toku postupka tvrdili da je kompanija Stability u toku razvoja i treniranja modela Stable Diffusion, neovlašćeno preuzela milione vizuelnih sadržaja sa veb-sajtova Getty bez njihove saglasnosti. Preuzeta dela predstavljaju originalne duhovne tvorevine koje uživaju zaštitu po osnovu autorskog prava čiji su nosioci upravo Getty i dr. koji to svoje pravo zasnivaju na ugovorima o isključivoj licenci zaključenim sa autorima. Autorska dela koja su korišćena za razvoj i treniranje AI modela takođe su sadržala vodeni žig koji uključuje jedan od žigova Getty Images ili ISTOCK, po kom osnovu je zasnovan i zahtev za utvrđenje povrede prava žiga.

Ova autorska dela posebno su pogodna za upotrebu u sistemima veštačke inteligencije i mašinskog učenja, zbog visokog kvaliteta, detaljnih opisa i meta podataka specifičnih za svako autorsko delo.

Na ovim činjeničnim navodima, Getty i dr. inicijalno su postavili širok tužbeni zahtev koji je tokom postupka sužavan, da bi postupak bio okončan presudom Visokog suda Engleske i Velsa krajem 2025. godine.

Inicijalni tužbeni zahtev odnosio se na utvrđenje:

• primarne i sekundarne povrede autorskog prava,
• povrede prava na bazu podataka,
• povrede žiga i
• povrede poslovnog ugleda (passing off).

Primarna i sekundarna povreda autorskog prava prava i prava na bazu podataka

Da bismo razumeli stav suda u ovom delu, najpre je potrebno razumeti pojam primarne i sekundarne povrede autorskog prava i povređujuće kopije prema britanskom materijalnom pravu.

Zahtev po osnovu primarne povrede autorskog prava zasnivao se na tvrdnji da je tuženi u toku razvoja i treniranja svog AI modela neovlašćeno iskoristio vizuelne sadržaje na kojima autorsko pravo po osnovu zaključenih ugovora o licenci imaju upravo tužioci.

Prema obrazloženju, sud je pošao od stava da je ključni element AI modela Stable Diffusion-a proces koji započinje slikom sastavljenom od nasumičnog šuma. Obučena neuronska mreža koja je uslovljena promptom koji je zadao korisnik uklanja šum, čime nastaje slika koja je semantički usklađena sa zadatim promptom. Samim tim generisanje rezultata ne zahteva korišćenje podataka za treniranje, niti model čuva te podatke, iako je veliki deo njegove funkcionalnosti posredno određen podacima korišćenim za treniranje.

Imajući u vidu da u toku postupka nije dokazano da su treniranje i razvoj modela Stable Diffusion izvršeni u UK, Getty i dr. su u toku postupka odustali od ovog tužbenog zahteva koji se odnosio na povredu autorskog prava u vezi sa neovlašćenim korišćenjem autorskih dela u toku treniranja i razvoja AI modela.

Osim toga, promptovi za koje se tvrdilo da su korišćeni za generisanje primera spornih izlaznih slika iz modela blokirani su od strane kompanije Stability, što je bio još jedan od razloga za odustanak od zahteva u pogledu primarne povrede autorskog prava koji se odnosi na izlazne rezultate. S obzirom na povezanost tužbenog zahteva za utvrđenje povrede prava na bazu podataka sa zahtevima za povredu autorskog prava, ni ovaj deo tužbenog zahteva nije održan.

Međutim, odustanak od zahteva za utvrđivanje primarne povrede autorskog prava vezan je pre svega za slabe dokaze u pogledu zasnivanja jurisdikcije u UK. Iz tog razloga, istovrsni zahtev od strane ovih tužilaca postavljen je u postupku koji je 2025. godine iniciran protiv kompanije Stability u vezi sa istim pitanjem povrede autorskog prava razvojem i treniranjem modela Stable Diffusion u Sjedinjenim Američkim Državama. Tek u ovom postupku, koji je još uvek u svojoj početnoj fazi, imaćemo priliku da vidimo meritorno odlučivanje u ovom delu. Nesumnjivo je da će stavovi zauzeti od strane suda u UK imati uticaja i u tom postupku, ali domašaj istih ostaje da vidimo u narednom periodu.

Zahtev za sekundarnu povredu autorskog prava prema kojem je tužilac tvrdio da AI model Stable Diffusion predstavlja povređujuću kopiju, jer bi nastanak njegovih parametara modela predstavljao povredu autorskog prava da je izvršen u UK, Getty i dr. takođe nisu uspeli da održe.

Radnje sekundarne povrede autorskog prava odnose se na naknadno postupanje sa predmetima koji predstavljaju povredu, a ne na same radnje reprodukcije autorskog dela.

Getty i dr. tvrdili su da je Stable Diffusion „povređujuća kopija“ zato što je uvezen u UK, pri čemu je do povrede došlo uvozom modela, odnosno njegovim preuzimanjem u UK i njegovom distribucijom u poslovanju putem platforme Hugging Face.

Do povrede autorskog prava dolazi kada neko bez licence nosioca prava uveze u UK predmet koji predstavlja povređujuću kopiju, a za koji zna ili ima razloga da veruje da je takva kopija.

Takođe, povreda postoji kada neko u okviru poslovanja poseduje, prodaje, daje u zakup, javno izlaže ili distribuira predmet koji predstavlja povređujuću kopiju.

Dakle, pojam “povređujuća kopija” podrazumeva sledeće:

• predmet je povređujuća kopija ako bi njegovo stvaranje predstavljalo povredu autorskog prava;
• predmet je takođe povređujuća kopija ako je uvezen u UK, a njegovo stvaranje u toj državi bi predstavljalo povredu autorskog prava.

U kontekstu tehnološkog razvoja i autorskog prava postavilo se i pitanje u kom obliku mora biti izražen predmet povrede da bi se smatralo da postoji sekundarna povreda prava. U tom smislu, sud je zauzeo stav da predmet povrede u smislu sekundarne povrede autorskog prava ne mora biti fizički predmet, već može obuhvatiti i nematerijalne digitalne kopije.

Prema stavu suda u ovom postupku predmet čije stvaranje uključuje korišćenje povređujućih kopija, ali koji nikada ne sadrži niti čuva te kopije, sam po sebi ne predstavlja povređujuću kopiju.

Shodno tome, sud je zaključio da AI model Stable Diffusion nije povređujuća kopija. Iako se tokom treniranja parametri modela menjaju usled izlaganja autorskim delima, sam model na kraju procesa ne čuva nijedno od tih dela. Njegovi parametri ne predstavljaju kopiju dela, već se smatraju rezultatom obrazaca i karakteristika koje je model naučio tokom treniranja.

Odbijanje tužbenih zahteva u odnosu na primarnu i sekundarnu povredu autorskog prava rezultovao je odbijanjem zahteva za naknadu dodatne štete koji se zasnivao na tvrdnji da je Stability znao da model predstavlja povredu autorskog prava i da je povrede prava izršena namerno.

Povreda prava žiga

Getty i dr. ostali su pri delu tužbenog zahteva za utvrđenje povrede prava žiga, potkrepljujući ovaj stav navodima da uobičajeno korišćenje modela Stable Diffusion od strane korisnika u UK može u nekim slučajevima proizvesti sintetičke slike koje sadrže žigove tužilaca što predstavlja radnje povrede žiga.

Getty i dr. tvrdili su da je Stability izvršio radnje povrede žiga, jer su sintetičke slike generisane modelom Stable Diffusion sadržale vodene žigove (znakove) koji su identični ili slični žigovima tužilaca (iStock i Getty Images žigovi) i da je te znakove koristio u vezi sa uslugama, odnosno pružanjem sintetičkih slika. Iako ne daje svaka sintetička slika koja je generisana modelom Stable Diffusion znak koji je identičan ili sličan žigovima, odnosno vodenim žigovima tužilaca, u toku postupka izvedeni su dokazi koji su potvrdili da u pojednim slučajevima generisanja slika putem AI modelom Stable Diffusion zaista može doći do neovlašćenog korišćenje žigova.

Stvarni korisnici su generisali sintetičke slike sa znakovima tužilaca koristeći naizgled nasumične promptove. Iako nije jasno da li su ti korisnici bili u UK, sud je zauzeo stav da u ovom slučaju ne postoji razlika između korisnika u UK i korisnika u drugim državama, odnosno da ne postoji dokaz da model funkcioniše drugačije u različitim državama.

Kod ovog jasnog procesnog stava, sud je dalje utvrdio da postoji osnov da izlazne slike generisane AI modelom Stable Diffusion koje sadrže sporni znak, prosečan potrošač smatra komercijalnom komunikacijom kompanije Stability. Znakovi koji se pojavljuju na sintetičkim slikama koje generišu korisnici zbog funkcionalnosti samog modela  zavise od njegovih podataka za treniranje nad kojima Stability ima potpunu kontrolu i odgovornost. Na taj način Stability stavlja na tržište sintetičke slike koje sadrže sporne znakove, što predstavlja njegovu komercijalnu komunikaciju sa potrošačima.

Sud dalje zaključuje da je upotreba znaka, pod pretpostavkom da je dovoljno jasno vidljiv, i uzimajući u obzir analizu svake pojedinačne slike, takva da stvara utisak postojanja materijalne veze u prometu između robe i nosioca žiga. Takav znak prosečan potrošač može percipirati kao oznaku porekla, smatrajući da takva slika potiče od tužilaca ili kao indikaciju veze između Getty i dr. i kompanije Stability, uključujući i zbog toga što su modeli trenirani na sadržaju tužilaca.

Po oceni suda, ova upotreba se odvija u okviru komercijalne aktivnosti sa ciljem ostvarivanja ekonomske koristi i ne predstavlja privatnu upotrebu kako je Stability je tvrdio u toku postupka. Naime, tvrdnju kompanije Stability da je reč o privatnoj upotrebi od strane potrošača koja se zasniva na pretpostavci da korisnik ima potpunu kontrolu nad procesom, sud nije smatrao pravilnom i nije je prihvatio.

Prilkom odlučivanja o povredi prava žiga sud je suštinski smatrao da postoje dovoljno ozbiljna činjenična pitanja u vezi sa povredom žiga koja zahtevaju meritorno suđenje.

Povreda poslovnog ugleda („passing off“)

Getty i dr. do kraja postupka ostali su i i pri delu tužbenog zahteva za utvrđenje povrede poslovnog ugleda, tvrdeći da generisane slike koje sadrže žigove tužilaca istovremeno sa povredom žiga dovode i/ili do neovlašćenog i pogrešnog povezivanja proizvoda ili usluga kao da potiču od tužilaca prema pravilima instituta passing off.

Utvrdivši delimičnu osnovanost tužbenog zahteva po pitanju povrede žiga, sud nije dalje odlučivao o povredi poslovnog ugleda. Osnov ove odluke leži u primeni principa procesne ekonomije, te činjenici da spor može biti delimično rešen kroz povredu žiga, a da bi utvrđivanje povrede poslovnog ugleda zahtevalo dodatnu i složeniju činjeničnu analizu koja ne bi promenila ishod postupka.

Zaključak suda

Na osnovu obrazloženja suda, možemo zaključiti da postoji realni osnovi za usvajanje tužbenog zahteva za utvrđenje povrede prava žiga u pogledu generisanja iStock i Getty Images žigova u određenim verzijama AI modela, iako u veoma ograničenom obimu, pa je zahtev za povredu žiga ostao otvoren za dalje meritorno suđenje, dok o zahtevu za povredu poslovnog ugleda sud nije odlučivao.

Od tužbenog zahteva za utvrđenje primarne povrede autorskog prava, kao i povrede prava baze podataka tužioci su odustali pre svega iz procesnih razloga, budući da nije bilo dovoljno dokaza da su radnje reprodukcije izvršene na teritoriji UK, što je uslov za primenu britanskog autorskog prava, dok je tužbeni zahtev za sekundarnu povredu autorskog prava odbijen sa obrazloženjem da AI model koji ne čuva autorska dela ne može biti povređujuća kopija, shodno čemu ne postoji osnov za dosuđivanje dodatne štete.

Najznačajniji pravni stavovi u postupku

Postupak u predmetu Getty i dr. vs. Stability predstavlja jedan od prvih velikih sporova u Evropi u oblasti autorskog prava i generativne veštačke inteligencije. Iako sud nije meritorno odlučivao o svim postavljenim zahtevima, u obrazloženju presude zauzeti su značajni pravni stavovi koji mogu imati širi uticaj na buduće sporove.

Pre svega, sud je zaključio da parametri AI modela ne predstavljaju reprodukciju autorskih dela, već statističke reprezentacije obrazaca i karakteristika koje je model naučio tokom procesa treniranja. Zbog toga sam AI model, čak i kada je treniran na autorskim delima, ne predstavlja „povređujuću kopiju“ u smislu britanskog autorskog prava.

Sud je takođe zauzeo stav da predmet povrede u kontekstu sekundarne povrede autorskog prava ne mora biti nužno fizički predmet, već može obuhvatiti i nematerijalne digitalne objekte. Ovakvo tumačenje ukazuje na nastojanje suda da postojeće pravne norme prilagodi savremenim digitalnim tehnologijama.

U pogledu povrede žiga, sud je ocenio da postoje dovoljno ozbiljna činjenična pitanja koja zahtevaju dalje meritorno suđenje, posebno u situacijama kada generisane slike mogu sadržati znakove identične ili slične žigovima tužilaca, što može dovesti do zabune kod prosečnog potrošača u pogledu komercijalnog porekla takvih slika.

Konačno, iako sud, zbog procesne ekonomije, nije meritorno odlučivao o zahtevu za utvrđivanje povrede poslovnog ugleda, očekujemo da u budućnosti ovo pitanje dobije na značaju u sporovima u kojima će se razmatrati odgovornost proizvođača AI sistema za potencijalno obmanjujuće ili pogrešno povezivanje generisanog sadržaja sa određenim privrednim subjektima.

Umesto zaključka

Ovaj postupak pokreće pitanja od velikog značaja u postizanju ravnoteže između zaštite prava intelektualne svojine, sa jedne i razvoja kreativnih industrija i veštačke inteligencije, sa druge strane.

U ovom postupku britanski sud je zauzeo važne stavove, naročito u pogledu toga da parametri AI modela ne predstavljaju reprodukciju autorskih dela, kao i da predmet sekundarne povrede autorskog prava može obuhvatiti i nematerijalne digitalne predmete.

Istovremeno, sud nije meritorno odlučivao o pitanju primarne povrede autorskog prava u vezi sa korišćenjem autorskih dela u procesu razvoja i treniranje modela, jer su tužioci odustali od tog dela tužbenog zahteva. Iz tog razloga očekujemo da ključno pitanje zakonitosti korišćenja autorskih dela u procesu razvoja i treniranja AI modela i pojma “fair use” anglosaksonskog prava bude razmatrano u postupku koji se povodom istog činjeničnog stanja i pravnih pitanja vodi u SAD. Ishod tog postupka mogao bi imati značajan uticaj na dalji razvoj pravne prakse i uspostavljanje ravnoteže između zaštite autorskih dela i razvoja veštačke inteligencije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.