Ranije ovog meseca pisali smo o izazovima Text and Data Mining (TDM) o čemu možete pročitati više u članku Nova pravila igre: Kako italijanski AI Framework Act redefiniše granice Text and Data Mining ograničenja u autorskom pravu. Italija je dakle prva članica Evropske Unije koje preduzela mere formulisanjem  zakonodavnog okvira donošenjem sveobuhvatnog zakona o veštačkoj inteligenciji, koji je doneo izmene i na polju TDM ograničenja. Za razliku od Italije, nemački sud je samo mesec dana kasnije kroz presudu u postupku GEMA vs. Open AI imao prilike da postavi smernice u praktičnoj primeni ovog ograničenja.

GEMA vs. Open AI – obrazloženje presude i stavovi zauzeti od strane suda

 Okružni sud u Minhenu (Landgericht München I) je 11. novembra 2025. godine objavio saopštenje za medije povodom prvostepene presude koja je doneta u postupku pokrenutom od strane organizacije za kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora GEMA protiv dve kompanije iz grupacije Open AI (Az. 42 O 14139/24) zbog povrede autorskog prava putem nezakonitog umnožavanja kroz memorisanje dela u i putem jezičkog modela.

Deo tužbenog zahteva GEMA-е koji se odnosio na prestanak i zabranu dalje povrede prava, obavezu dostavljanja informacija od strane OpenAI-a o obimu korišćenja dela i prihodima ostvarenim po tom osnovu, te naknadu štete zbog povrede autorskih prava u odnosu na devet muzičkih kompozicija poznatih nemačkih autora („Atemlos“ (Kristina Bah), „36 Grad“ (Tomas Ekart, Inga Humpe, Peter Plate, Ulf Leo Sommer), „Bochum“ i „Männer“ (Herbert Grenemejer), „Über den Wolken“ (Rajnhard Mej), „Junge“ (Jan Vetter), „Es schneit“, „In der Weihnachtsbäckerei“ i „Wie schön, dass du geboren bist“ (Rolf Cukovski)) usvojen je, dok je tužbeni zahtev za naknadu zbog povrede opšteg prava ličnosti zbog pripisivanih izmenjenih stihova pesama autorima, sud odbio.

U nastavku ovog članka dajemo pregled obrazloženja i stavova zauzetih u presudi koja je objavljena na službenom pravnom portalu Bavarske.

Aktivnu legitimaciju za pokretanje i vođenje ovog postupka GEMA je zasnovala na posebnim ugovorima koje je sa autorima teksta devet gore navedenih kompozicija zaključila krajem 2024. godine, a kojima se poziva na već postojeća ovlašćenja, a radi otklanjanja nedoumica istima se uređuje i prenos isključivih prava i daju ovlašćenja za ostvarivanje ličnih prava.

Navedenim ugovorima autori su kao izvorni nosioci autorskih prava na spornim tekstovima „preneli“ GEMA-i „isključivo pravo da tekstove pesama (sa muzikom ili bez nje), potpuno ili delimično, koristi u modelima i sistemima veštačke inteligencije i u aplikacijama zasnovanim na njima, naročito za obuku i fine-tuning, za obradu kontekstualnih informacija i u odgovorima (outputs) jezičkih modela“. Obuhvaćena je naročito i upotreba u četbotovima i specifičnim sistemima za obradu i pretraživanje podataka unutar procesa treniranja velikih jezičkih modela.

U odnosu na dela autora koje zastupa, GEMA je izjavila rezervu („opt-out) zabranivši njihovo korišćenje bez dozvole za potrebe automatske analize teksta i podataka, odnosno izričito je objavom na svojoj internet stranici isključila dela iz svog repertoara od primene TDM ograničenja.

Tuženi su operateri jezičkih modela i chatbota baziranih na tim modelima iz grupacije Open AI čija je pasivna legitimacija zasnovana na činjenicama da su sporni tekstovi ovih devet kompozicija bili sadržani, odnosno potpuno i neizmenjeno memorisani u trening modelima koje tuženi stavljaju na raspolaganje, i da su se prilikom korišćenja chatbota, na jednostavne upite korisnika ti tekstovi prikazivali kao odgovori (output).

GEMA je u postupku isticala da je povreda prava učinjena radnjama umnožavanja spornih tekstova pesama u modelu, javnim saopštavanjem spornih tekstova pesama prilikom njihovog prikazivanja putem četbota, njihovim umnožavanjem na uređajima korisnika i u istoriji razgovora, zadiranjem u pravo prerade, povredu integriteta dela i povredom opšteg prava ličnosti pripisivanjem izmenjenih tekstova pesama autorima.

U pogledu utvrđivanja povrede prava po osnovu umnožavanja u modelu, postupajući sud je pošao od stava da je zadiranje u pravo umnožavanja u velikim jezičkim modelima poznato, ali da je bitno razlikovati da li je umnožavanje namenjeno digitalizaciji ili analizi ili umnožavanje dela ostaje u modelu. Odlučujiće pri tome jeste da li su tekstovi umnoženi u modelu putem memorisanja ili ne.

U konkretnom slučaju, sud je zauzeo stav da memorisanje spornih tekstova pesama u modelima tuženih predstavlja primer umnožavanja autorskih dela kako u smislu nemačkog prava, tako i u smislu odredbe člana InfoSoc Direktive kojom je propisano da autori imaju isključivo pravo da dozvole ili zabrane neposredno ili posredno, privremeno ili trajno umnožavanje, bilo kojim sredstvima i u bilo kom obliku, u celini ili delimično u pogledu njihovih dela. Naime, činjenica da su sporni tekstovi pesama bili uneseni kao podaci za obuku u modele tuženih i da su se ti tekstovi pojavili u odgovorima (outputs) dobijenim jednostavnim promptom, jasan su dokaz da su tekstovi umnoženi u samim jezičkim modelima.

Sud je svojom odlukom potvrdio da se umnožavanjem ne smatra samo identična kopija, nego i svaka izmenjena reprodukcija, uključujući digitalizaciju analognog dela, MP3 kompresiju, smanjene verzije slika i slično, da je nevažan vremenski period trajanja umnožavanja i da umnožavanje jeste svako fiksiranje dela u materijalnom obliku koje je pogodno da delo učini posredno ili neposredno opažljivim ljudskim čulima. Posredna opažljivost postoji ako se delo može opažati korišćenjem tehničkih sredstava. U konkretnom slučaju sud je u obrazloženju svoje odlike naveo da primenom navedenih kriterijuma, umnožavanja putem modela postoje, a da su sporni tekstovi u modelima materijalno fiksirani i mogu se učiniti posredno opažljivim.

Takvo trajno umnožavanje u modelu nije opravdano, a memorisanje podataka korišćenih u obuci modela ne može biti obuhvaćeno TDM ograničenjem, jer umnožavanja u modelu ne služi daljoj analizi podataka.

U tom smislu, postupajući sud je naveo da iako jezički modeli poput spornih modela u načelu potpadaju pod oblast primene TDM ograničenja, u konkretnoj situaciji on ne može biti primenjen jer  se u fazi analize i učenja modela iz trening podataka ne izvlače informacije, već se dela umnožavaju. Memorisanje spornih tekstova pesama prelazi okvire takve analize jer oni nisu samo analizirani, već su u celosti preneseni u parametre modela, čime se zadire u interese autora koji se odnose na iskorišćavanje dela.

U konkretnom slučaju nije primenljiv ni TDM izuzetak u korist istraživačkih organizacija i institucija kulturne baštine, na koji izuzetak su se tuženi u ovom slučaju pozivali. Tuženi ne spadaju u privilegovane istraživačke organizacije, a čak i kada bi se gledalo na matično društvo, bilo bi reč o komercijalnoj svrsi ako kompanije sprovode istraživanje radi razvoja i plasiranja proizvoda ili usluga.

Tuženi su osporili i GEMA-in opt-out od TDM izuzetka, tvrdeći da su sporni tekstovi pesama postavljeni uz saglasnost nosilaca prava na internetu bez zaštitnih mera, shodno čemu je svaki od devet spornih tekstova pesama mogao biti korišćen za obuku AI modela. Sud nije prihvatio ovakav stav smatrajući da treniranje modela nije uobičajen i očekivan način korišćenja dela na koji bi autor morao pristati.

Povredu prava predstavljaju i odgovori modela – outputi jer je na određene promptove, model u značajnoj meri generisao sadržaj koji je delimično identičan delu materijala iz treninga. Postupajući sud smatra da sporni outputi zadiru u autorska prava, da su tekstovi pesama prepoznatljivi u odgovorima (outputs) čime se dela umnožavaju i čine javno dostupnim. Dalje sud smatra da sporni odgovori (outputs) istovremenio predstavljaju i radnju javnog saopštavanja i preradu dela koje su učinjene bez ovlašćenja nosioca prava.

Radnja saopštavanja tuženih je neposredna, jer oni sami otvaraju mogućnost uživanja u delu javnosti, a ne samo posredno putem pružanja infrastrukture koje omogućavaju radnje trećih. Tuženi time, po mišljenju suda, zauzimaju centralnu ulogu u omogućavanju javnog saopštavanja, a korisnike četbota smatra novom publikom. Postoji i bitna razlika u odnosu na pretraživače, jer korisnik više ne mora posetiti originalnu stranicu, a četbot zamenjuje izvor.

Originalne pesme preuzete su u prepoznatljivom obliku u odgovorima (outputs). Za utvrđivanje povrede u autorskom pravu preuzimanjem zaštićenih delova dela odlučujuće je samo da li su zaštićeni delovi prepoznatljivi u novom delu, pri čemu nije presudan ukupan utisak koji ta dela razlikuje. Sud je u postupku utvrdio da su tekstovi pesama „Atemlos“, „Bochum“, „Junge“, „In der Weihnachtsbäckerei“ i „Wie schön, dass du geboren bist“ preuzeti u tako velikim delovima da nema sumnje u prepoznatljivost originala, a da su u outputima ostalih tekstova („36 Grad“, „Männer“, „Über den Wolken“, „Es schneit“) originalni elementi jasno prepoznatljivi, te da ne održavaju dovoljan odstup od originalnih tekstova.

Tuženi su u toku postupka tvrdili da nema povrede prava umnožavanja, jer je isključivo korisnik taj koji se smatra autorom tih umnožavanja, budući da on svojim promptom bitno određuje sadržaj odgovora (outputs) i time pokreće automatizovani proces generisanja. Međutim, sud nije uvažio ovakav stav obrazlažući da su tuženi operateri modela, da imaju kontrolu nad arhitekturom, treningom i izborom podataka trening sadržaja, te oblikovanja procesa treninga radi memorisanja specifičnih sadržaja i implementacije ili izostanka zaštitnih filtera i stoga su odgovorni za memorisanje i kasniju dostupnost tekstova.

Osnovanost tužbenog zahteva za prestanak i zabranu dalje povrede prava s obzirom na to da je došlo do umnožavanja tekstova pesama u jezičkim modelima, kao i njihovog prikazivanja u odgovorima (outputs), rezultovala je osnovanoću tužbenih zahteva za naknadu štete po tom osnovu, te obaveze dostavljanja informacija o obimu korišćenja dela u jezičkim modelima i prihodima ostvarenim po tom osnovu.

Tužbeni zahtev za naknadu zbog povrede opšteg prava ličnosti zbog pripisivanih izmenjenih stihova pesama autorima, sud je odbio smatrajući da takav zahtev može biti osnovan kada bi, u slučaju oblikovanja koje nije stvorio autor, mogla nastati zabuna identiteta zbog neistinitog pripisivanja autorstva. Oslanjajući se na sudsku praksu, primena opšteg prava ličnosti radi zaštite od pogrešnog pripisivanja, po obrazloženju suda, moguća je kada se radi o pripisivanju stranih dela, što ovde nije prisutno. Zaštita ličnosti mogla bi postojati samo u sutuaciji u kojoj je došlo do ozbiljnih posledica za pravo ličnosti, npr. stigmatizacije ili socijalne isključenosti, a sporni odgovori (outputs) nemaju takve ozbiljne posledice nemaju.

Značaj pravnih stavova u postupku

Iako presuda još uvek nije pravosnažna, značaj pravnih stavova zauzetih u toku ovog postupka je veliki u smislu određivanja radnji koje se smatraju povredom, primene TDM ograničenja i odgovornosti kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligencije.

Povredu prava predstavljaju:

• memorisanje zaštićenih autorskih dela u parametrima jezičkog modela što se smatra nezakonitim umnožavanjem. Sama činjenica da se deo dela pojavljuje u odgovorima (outputs) dovoljan je dokaz memorisanja i time umnožavanja i
• odgovor (output) modela koji u odgovoru na jednostavan prompt reprodukuje delove tekstova pesama skoro verno originalu smatra se novim umnožavanjem, javnim saopštavanjem i preradom dela. Odgovor (output) sam po sebi povređuje prava autora.

TDM ograničenja u konkretnom slučaju nemaju primenu.  Sud je zauzeo stav da OpenAI nije istraživačka organizacija niti institucija kulturne baštine u smislu DMS Direktive, čak i ako se delimično delimično bavi istraživačkom delatnošću, s obzirom da je primarna i krajnja svrha komercijalna. Ograničenje TDM koje dopušta kopiranje za analitičke svrhe, takođe se ne može primeniti, jer je treniranje modela s memorisanjem autorskih dela više od analize i pripreme za automatsku obradu teksta i podataka i odstupa od privremenog kopiranja u tu svrhu, već se radi o trajnom “upisivanju” dela u model. Uz to GEMA je na pravno valjan način isključila primenu TDM ograničenja, a argument da „slobodno dostupno na internetu“ znači i mogućnost AI treniranja nije prihvaćen sa obrazloženjem da treniranje modela nije očekivana ni uobičajena upotreba dela prema autoru.

Odgovornost za povredu prava snosi OpenAI, a ne korisnik, je je upravo OpenAI taj koji je definisao arhitekturu modela i obučavao ga na tim tekstovima pesama iz repertoara organizacije za kolektivno ostvarivanje prava GEMA. OpenAI omogućava pristup sadržaju široj publici, dok korisnik ne „objavljuje“, već samo aktivira sistem.

Očekivano je da će stavovi nemačkog suda po kojem AI kompanije ne mogu neograničeno koristiti autorska dela u treningu modela, ukoliko nemaju licence ili dogovor s nosiocima autorskih prava, a izuzeci poput TDM ne daju apsolutnu slobodu treniranja modela s autorski zaštićenim sadržajem, imati veliki uticaj na sporove i kod drugih vrsta autorskih dela i da ćemo u budućnosti imati preslikavanje ove prakse i van okvira tekstova muzičkih kompozicija.

Intresentno će biti videti i koliki će uticaj imati moć AI kompanija u pravnoj praksi, s obzirom da su tuženi u toku postupka isticali da bi utvrđivanje povrede autorskog prava u konkretnom slučaju moglo dovesti do toga da u potpunosti obustave ponudu svog proizvoda u Nemačkoj, te izazivanja negativnih posledica u područijima od posebnog javnog interesa, obrazovanju, nauci i istraživanju, gde tehnologija tuženih ima centralni društveni i ekonomski značaj i transformativni potencijal.

Umesto zaključka

Presuda Okružnog suda u Minhenu u predmetu GEMA vs. OpenAI predstavlja prvu jasnu sudsku artikulaciju granica između dopuštene obrade podataka radi TDM-a i nedopuštenog trajnog memorisanja autorskih dela u velikim jezičkim modelima. Time je nemački sud postavio praktične smernice koje će se neminovno odraziti na celo evropsko tržište razvoja i primene sistema veštačke inteligencije. Posebno je značajno to što sud pravi jasnu razliku između tehničkih, privremenih radnji obrade i trajnog „upisivanja“ autorskih dela u parametre modela, smatrajući potonje oblikom umnožavanja za koji je potrebna izričita dozvola autora.

Ovakvo tumačenje značajno sužava prostor za primenu TDM ograničenja iz evropskog prava i potvrđuje da komercijalni AI sistemi ne mogu automatski računati na najšire postavljenu slobodu preuzimanja i obrade sadržaja koji se nalazi na internetu. Moguća rešenja pitanja dozvoljenosti i obima korišćenja autorskih dela sigurno će se tražiti kroz licence, jasne ugovorne odnose ili tehnička rešenja koja sprečavaju memorisanje zaštićenih dela. Time se potvrđuje i princip da je operater modela, a ne krajnji korisnik, nosilac odgovornosti za to kako je model treniran i šta generiše.

U širem kontekstu, presuda nagoveštava budući pravac evropske prakse: veštačka inteligencija ne oslobađa se poštovanja autorskog prava, a izuzeci poput TDM-a se moraju tumačiti usko uz balansiranje zaštite interesa autora i nosilaca prava sa jedne strane i razvoja tehnologije sa druge strane. Kako se AI tehnologije dalje razvijaju, očekuje se da će se ovaj pristup preliti na druge vrste sadržaja – vizuelna dela, književne tekstove, novinarske članke i audio-vizuelne produkcije – pa će predmet iz Minhena predstavljati važnu referentnu tačku za sve naredne sporove na preseku autorskog prava i veštačke inteligencije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.