Text and Data Mining ograničenje

Izuzeci koji dozvoljavaju automatsko analiziranje (mining) za obuku AI modela uvedeni Direktivom o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu još 2019. godine danas dobijaju sve više na značaju.

Navedenom Direktivom uvedena su dva ograničenja za potrebe Text and Data Mining (TDM):

• Izuzetak u korist istraživačkih organizacija i institucija kulturne baštine omogućio je reprodukciju i izvlačenje podataka koju obavljaju istraživačke organizacije i institucije kulturne baštine radi automatske obrade teksta i podataka za potrebe naučnog istraživanja u delima ili drugim predmetima zaštite kojima imaju zakoniti pristup, i
• Izuzetak za reprodukciju i izvlačenja dela i drugih predmeta zaštite u svrhu automatske obrade teksta i podataka od strane svih pod uslovom da korišćenje dela i drugih predmeta zaštite, kojima se može zakonito pristupiti, nije izričito zabranjeno od strane nosilaca prava na primeren način (opt-out model).

Direktiva je na ovaj način omogućila legalno korišćenje autorskih dela i predmeta srodnih prava za potrebe automatske obrade teksta i podataka. Izuzetak po kojem praktično svi mogu koristiti autorska dela i predmete srodnih prava za obuku veštačke inteligencije stvorio je pravnu sivu zonu, tzv.  TDM loophole (rupa u zakonu). Nedostatak obavezne saglasnosti autora i nosilaca prava, te pretpostavka da se dela i predmeti srodnih prava autora i nosilaca mogu slobodno koristiti za automatsku obradu podataka, osim ukoliko autori i nosioci prava nisu izuzeli svoja dela, omogućilo je da AI firme mogu koristiti tuđe delo bez plaćanja i bez dozvole.

Postavlja se pitanje da li je ovo ograničenje u suprotnosti sa suštinom autorskog prava koje nije postavljeno kao sistem „odricanja od prava“, odnosno sistem u kojem bi pravilo bilo da nosioci prava moraju „rezervisati“ svoja prava kako bi njihov sadržaj bio zaštićen od korišćenja od strane trećih lica. Autorsko pravo daje svom nosiocu skup određenih prava koja imaju preventivnu prirodu tako da treće lice koje želi da preduzme radnju koja je obuhvaćena ograničenjem mora ili imati dozvolu (licencu) ili takva radnja mora biti propisana zakonom.

Navedena ograničenja TDM još uvek nisu postali deo srpskog pravnog sistema, ali imajući u vidu da naš Zakon o autorskom i srodnim pravima teži usklađivanju sa direktivama EU, moglo bi se očekivati da ovi izuzeci budu uvršteni nov zakon.

Trostepeni test u kontekstu TDM ograničenja

Bernska konvencija za zaštitu književnih i umetničkih dela predvidela je mogućnost ograničenja autorskog prava pod određenim uslovima. Dakle, ograničenje autorskog prava dozvoljeno u posebnim slučajevima pod uslovom da ne ide na štetu redovnog korišćenja dela i da ne nanosi neopravdanu štetu zakonitim interesima autora. Navedena odredba je suština takozvanog trostepenog testa (Three-Step Test) koji mora da prođe svako ograničenje autorskog prava. Trostepeni test nije obaveza samo zakonodavnih tela prilikom izrade relevantnih propisa, već i sudova koji trostepeni test cene u svakom konkretnom slučaju  primene odgovarajućih nacionalnih odredbi o ograničenju autorskog prava.

Three-Step Test podrazumeva kumulativno ispunjenje tri uslova:

• Ograničenje se primenjuje samo u određenim posebnim slučajevima („certain special cases“) pod čime se podrazumevaju samo ona ograničenja koja su konkretna i koja imaju određenu namenu i cilj;
• Ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela („no conflict with a normal exploitation of the work“) pod čime se podrazumeva da radnje korišćenja obuhvaćene izuzetkom ne smeju ulaziti u „ekonomsku konkurenciju sa načinima na koje nosioci prava uobičajeno ostvaruju ekonomsku vrednost iz svog prava na delo (tj. autorskog prava), lišavajući ih značajne ili opipljive komercijalne dobiti“;
• Ne sme nerazumno vređati legitimne interese autora, odnosno nosioca prava („no unreasonable prejudice to the legitimate interests of the author“) pod čime se podrazumeva da takvo ograničenje ne sme da prouzrokuje „nerazuman gubitak prihoda za nosioca autorskog prava“.

Imajući u vidu gore navedene uslove, postavlja se pitanje opravdanosti TDM ograničenja u kontekstu Three-Step Testa kao osnovnog merila za svaki izuzetak ili ograničenje autorskog prava. Izazovno je uklopiti TDM ograničenje u okvire gore navedenih uslova imajući u vidu sledeće.  TDM ograničenje po kojem praktično svi mogu da koriste autorska dela i druge predmete zaštite bez dozvole autora i/ili nosilaca prava koja je pretpostavljena za obuku veštačke inteligencije deluje suviše široko postavljena. Samim tim prvi uslov propisivanja posebnog slučaja ograničenja doveden je u pitanje. Usled ovako široko postavljenog ograničenja dovode se u pitanje i druga dva uslova, pa je velika dilema da li se na ovakav način narušava normalno iskorišćavanje dela, i da li takvo ograničenje nerazumno vređa legitimne interese autora, jer se teret zaštite sa korisnika prenosi na autora. Ovo posebno dolazi do izražaja ako TDM vrši u komercijalne svrhe i bez izričite dozvole autora, odnosno nosioca prava.

Iako sa teorijske strane ovaj izuzetak ima mnogo izazova zbog čega se nameću i pitanja i dileme u vezi sa potrebom njegovog revidiranja, dok se to ne desi zakonodavstva u EU već uveliko rade na njegovoj implementaciji.

AI Framework Act u Italiji

Italija je krajem septembra ove godine usvojila sveobuhvatan zakon o veštačkoj inteligenciji – AI Framework Act, prvi takve vrste u zemljama Evropske Unije time se pozicionirajući se kao pionir u oblikovanju pravila o veštačkoj inteligenciji unutar Evropske unije.

Iako se ovim zakonom postavljaju principi upotrebe veštačke inteligencije u različitim sektorima poput zdravstvene zaštite, zapošljavanja, javnih nabavki, profesionalnih usluga i slično, na ovom mestu zadržaćemo se na implikacijama koje je italijanski zakon o veštačkoj inteligencije doneo u regulatornom okviru u oblasti autorskog prava.

U kontekstu autorskog prava zaštićena dela ostaju „tvorevine ljudskog intelekta“, čak i ako su u njihovom stvaranju korišćeni AI alati. Zaštita se primenjuje samo ako je ljudski autor dao stvarni, kreativni doprinos. Procena tog „dovoljnog ljudskog doprinosa“ kao svojevrsnog pravnog standarda sigurno će biti složena, ali se očekuje da će praksa dati odgovore na eventualne sporove koji iz toga proisteknu.

Ograničenje TDM je i ranije bilo implementirano u italijansko zakonodavstvo, ali su donošenjem AI Framework Act-a oni sada prošireni na AI sisteme, uključujući generativne AI modele. Dakle, ranije propisana TDM ograničenja primenjuju se i na upotrebu materijala za obuku veštačke inteligencije koji su dostupni na internetu ili koji se nalaze u bazama podataka, pod uslovom da korisnik ima zakonit pristup tim materijalima.

Interesantno je i to da je AI Framework Act doneo i izmene u krivičnom zakonodavstvu upravo u kontektsu TDM ograničenja. Neovlašćeni TDM postaje krivično delo, čime se ono što je ranije bilo pitanje građanske odgovornosti sada podiže na nivo potencijalne krivične odgovornosti. Iako je kazna krajnje simbolična (novčana kazna od 51 do 2.065 evra),  svako ko, bez prava na to, u bilo koju svrhu i u bilo kom obliku, reprodukuje ili izvlači tekst ili podatke iz dela ili drugih materijala dostupnih na mreži ili u bazama podataka, protivno odredbama o TDM ograničenju, uključujući i putem sistema veštačke inteligencije može snosi krivičnopravnu odgovornost.

Umesto zaključka

Ograničenje za rudarenje teksta i podataka (Text and Data Mining – TDM) postalo je jedno od ključnih pitanja balansa između zaštite autorskih, srodnih i sui generis prava sa jedne strane i inovacija sa druge strane. Iako je primarni cilj ovog izuzetka bio slobodniji pristup podacima za potrebe naučnih istraživanja i inovacija, u praksi je ovo ograničenje stvorilo svojevrsnu pravnu sivu zonu. Posebno problematično je to što TDM izuzetak, u svojoj širokoj formi, dozvoljava upotrebu zaštićenih dela bez izričite saglasnosti autora ili nosilaca prava, pod pretpostavkom da oni sami moraju preduzeti korake da zabrane takvu upotrebu („opt-out“ model). Balans između interesa stvaralaca i tehnološkog razvoja time se pomera u korist korisnika, što izaziva sumnju u usklađenost ovog izuzetka sa osnovnim principima autorskog prava i trostepenim testom iz Bernske konvencije.

Upravo zbog toga pitanje opravdanosti i obima TDM ograničenja postaje sve aktuelnije. Njegovo široko tumačenje može dovesti do povrede prava autora, naročito kada se njihova dela koriste u komercijalne svrhe – poput obuke velikih jezičkih i generativnih AI modela – bez adekvatne licence, naknade ili kontrole.

Italijanski AI Framework Act iz 2025. godine predstavlja značajan korak u razjašnjavanju i regulisanju ove oblasti. Ovim zakonom Italija je ne samo potvrdila ranije TDM izuzetke, već ih je proširila i na treniranje veštačke inteligencije, uključujući generativne modele. Istovremeno, uvedene su i novine u krivičnopravnom okviru – neovlašćeno rudarenje teksta i podataka sada se tretira kao krivično delo, što pokazuje tendenciju da se zloupotreba u domenu TDM-a počne posmatrati ozbiljnije, a ne samo kroz građanskopravne odnose.

Za stručnu javnost, italijanski model može predstavljati smernicu kako EU države pristupaju balansiranju autorskih prava i tehnološkog razvoja u oblasti veštačke inteligencije. Za širu javnost, poruka je jasna: dok AI sistemi napreduju zahvaljujući dostupnosti ogromnih količina podataka, pravni sistem mora da pronađe način da obezbedi da taj napredak ne ide na štetu stvaralaca i nosilaca autorskih, srodnih i sui generis prava. Srbija, koja teži usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, moraće u budućnosti brižljivo da razmotri kako da uključi TDM izuzetke u svoje zakonodavstvo ne narušavajući suštinu autorskog prava – zaštitu kreativnog doprinosa čoveka i preventivni karakter skupa prava koja pripadaju autoru, odnosno nosiocu prava.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.