Lice na koje se podaci odnose ima pravo na pristup podacima koje rukovalac obrađuje o njemu, a koje garantovano kako Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti, od 14. aprila 2016. godine, koja je stupila na snagu 25. maja 2018. godine (General Data Protection Regulation – “GDPR”), tako i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije.

Ostvarivanje ovog prava čini se nespornim tokom trajanja poslovnog ili drugog odnosa između lica na koje se podaci odnose i rukovaoca. Ali, šta se dešava kada taj odnos prestane i da li lice može to pravo da ostvari i nakon toga?

Ovo pitanje nedavno je razmatrano pred italijanskim telom za zaštitu podataka o ličnosti („Garante“).

Okolnosti slučaja

Tokom 2024. godine, lice je putem elektronske pošte podnelo zahtev bivšem poslodavcu za pristup, odnosno dostavljanje dva svoja ugovora o radu, kao i po dve obračunske liste, za svaku godinu rada.

Uprkos podsećanju i dva meseca kasnije, poslodavac nije odgovorio na zahtev.

Iz tog razloga, lice je podnelo pritužbu Garante-u, nakon čega je poslodavac ispunio zahtev lica.

Tokom postupka pred Garante-om, poslodavac je tvrdio sledeće:

• da više ne obrađuje podatke o ličnosti ovog lica jer isti više nije u radnom odnosu kod poslodavca;
• da su dokumenti koje je lice tražilo već bili dostavljeni licu tokom trajanja radnog odnosa; kao i
• da je lice obavestilo da je podatke koje je tražilo pronašlo, te je odustalo od pritužbe.

Poslodavac je zbog navedenog smatrao da nije obavezan da odgovori na zahtev lica o čijim podacima se radi, odnosno da je zahtev lica neopravdan i da može biti odbijen na osnovu člana 12. stav 5. GDPR.

Odluka Garante-a

Garante je u konkretnom slučaju utvrdio da zahtev lica nije neopravdan, te utvrdio nezakonito postupanje poslodavca kao rukovaoca, u smislu povrede odredaba člana 12. stav 3. i člana 15. GDPR. Garante je poslodavcu izrekao meru upozorenja zbog obrade podataka suprotno propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Pre svega, Garante je utvrdio da je poslodavac, kao rukovalac, bio obavezan da odgovori na zahtev lica u propisanom vremenskom roku, te da se ove obaveze se nije mogao osloboditi. Ako rukovalac ne može ili ne želi da postupi po zahtevu, obavezan je da uputi odgovor licu i u istom da navede razloge za odbijanje te obavesti lice o pravu da se obrati Povereniku ili sudu, u skladu sa članom 12. stavom 4. GDPR.

Dalje, Garante je utvrdio da prestanak radnog odnosa ne oslobađa automatski poslodavca od obaveza prema GDPR-u i Smernicama za njegovu primenu, već je to slučaj samo kada poslodavac izbriše ili anonimizira podatke. Dakle, prekid radnog odnosa ne znači automatski i prekid obrade ličnih podataka zaposlenog. Poslodavac je bio u mogućnosti da dostavi dokumentaciju, čime se potvrđuje da su podaci još uvek bili u posedu, pa samim time, u obradi od strane poslodavca, kao rukovaoca.

Što se tiče tvrdnje poslodavca da je lice već dobilo dokumentaciju tokom trajanja radnog odnosa, pa je samim tim poslodavac oslobođen obaveze da odgovori na zahtev lica, Garante je, oslanjajući se na praksu italijanskog kasacionog suda, utvrdio da je ova pretpostavka neosnovana.

Naime, pravo na pristup nije samo pravo da se sazna nova informacija, već ono pokriva sve lične podatke, uključujući i informacije koje su već poznate licu na koje se podaci odnose. S tim u vezi, cilj prava na pristup nije samo pribavljanje novih podataka, već, u svrhu dostojanstava i privatnosti lica, provera postojanja, brisanja ili trajanja obrade.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.