Autorsko delo predstavlja originalnu tvorevinu autora, izraženu u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela regulisana su Zakonom o autorskom i srodnim pravima („Zakon“), kojim je uređen način ostvarivanja autorskog prava i njegova sudska zaštita.

Pravni osnov i vrste ograničenja autorskog prava – Koja prava se mogu ograničiti?

Iako su samom autorskopravnom zaštitom garantovana određena moralna i imovinska prava autora, postoje okolnosti pod kojima se ta prava mogu ograničiti ili suspendovati zarad interesa društva. Ograničenja su neophodna kako bi se zaštitili javni interesi, omogućila sloboda informisanja, obrazovanja i kulturnog razvoja, uz istovremenu zaštitu legitimnih interesa autora.

Zakon o autorskim pravima, uz ugledanje na osnovne postulate i ograničenja koje propisuje Bernska konvencija, uređuje situacije u kojima korišćenje autorskih dela može biti dozvoljeno i bez dozvole i naknade autora. Pritom, suspendovati se mogu samo imovinska prava autora, dok se moralna prava, kao što su označavanje imena autora i izvora dela, moraju navesti i ni pod kojim uslovima ne mogu suspendovati.

Situacije u kojima su subjektivna autorska prava suspendovana se mogu podeliti na one koje se odnose na suspenziju isključivih prava i prava na naknadu i suspenziju baziranu na zakonskoj licenci.

Razlika između ova dva vida suspenzije ogleda se u tome što je kod zakonske licence korisniku autorskog dela, odnosno imaocu zakonske licence dozvoljeno da koristi autorsko delo bez dozvole autora, ali uz obavezu plaćanja autorske naknade, dok kod suspenzije isključivih prava i prava na naknadu dela se mogu koristiti i bez plaćanja autorske naknade i bez dozvole autora.

U slučajevima iskorišćavanja autorskog dela na osnovu odredbi Zakona, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto. Svakako, obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa redovnim iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora, odnosno nosioca prava.

Najvažniji slučajevi suspenzije autorskih prava

Suspenzija autorskih prava prvenstveno je predviđena usled umnožavanja i saopštavanja dela radi sprovođenja postupka pred državnim i sudskim organima u cilju obezbeđivanja javne sigurnosti. Ovakav vid suspenzije autorskog prava predviđen je redi prevage javnog u odnosu na privatni interes, kao i društvenu bezbednost i potrebu za uspostavljanjem vladavine prava.

U odnosu na ostala ograničenja, ovo izaziva najmanji stepen pravne nesigurnosti, imajući u vidu preciznu formulaciju zakonodavca.

Zatim, sledeći vid suspenzije predviđen je za izveštavanje o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade uključujući:

• Umnožavanje dela koje su sastavni deo događaja (npr. fotografije, govori);
• Umnožavanje kratkih izvoda i sažetaka iz novinskih članaka;
• Korišćenje političkih, verskih i sličnih govora održanih na javnim mestima;
• Slobodno korišćenje dnevnih novinskih informacija i vesti.

Ova suspenzija ne sme biti zloupotrebljena, a prava na naknadu ostaju suspendovana samo dok je korišćenje opravdano i u skladu sa svrhom izveštavanja.

Za potrebe nekomercijalne nastave i obrazovanja u školama i na fakultetima dozvoljava se bez naknade:

• Javno izvođenje i predstavljanje objavljenih dela na nastavi i školskim priredbama (pod uslovom da izvođači ne primaju naknadu i da se ne naplaćuju ulaznice);
• Emitovanje programa školskih emisija tehničkim sredstvima unutar obrazovne ustanove.

Takođe, predviđena je suspenzija kod umnožavanja primeraka objavljenog autorskog dela za lične nekomercijalne svrhe, ali koja se ne odnosi na računarske programe i baze podataka, notne zapise, cele knjige osim ako su primerci knjige rasprodati dve godine uzastopno, kao i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom.

Zatim, suspenzija postoji u slučaju citiranja autorskih dela, umnožavanja koje je prolazno ili slučajno, koje nema zasebni ekonomski značaj, umnožavanja primeraka autorskog dela ukoliko je lice koje umnožava autorsko delo osoba sa invaliditetom, a ta upotreba je u direktnoj vezi sa invaliditetom. Pored navedenih, Zakonom je predviđen i dodatni broj suspenzija.

Veliki broj izuzetaka od opšteg režima autorskog dela stvorilo je otežani pristup kada se radi o proceni da li se određeno korišćenje autorskog dela može podvesti pod suspenziju ili je pak u pitanju povreda autorskog prava nosioca.

S obzirom na to, svaka odluka sudova povodom ovog pitanja predstavlja vrlo važnu smernicu kada se radi o obimu i granicama tumačenja navedenih suspenzija.

U skladu sa presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4 87/2017 (2) od 30.8.2017 godine, suspenzija isključivih prava i prava na naknadu ne primenjuje se na javno saopštavanje fotografije koja nije sastavni deo izveštavanja o tekućem događaju. Konkretno, ako se fotografija koristi kao sporedna zanimljivost van suštine tekućeg događaja, njena upotreba ne odgovara svrsi i načinu izveštavanja, te se suspenzija prava ne može opravdati.

Ova i slične odluke ukazuju na značaj javnog interesa u primeni pravila o suspenziji autorskih prava, odnosno činjenice da se prava autora na naknadu ne mogu isključiti ako se delo koristi van opravdanih granica izveštavanja.

Ovaj pristup jasno ističe da pravo na suspenziju prava u okviru izveštavanja može biti primenjeno samo kada je autorsko delo neodvojiv i suštinski deo tekućeg događaja kojim se javnost obrađuje. Ovakva interpretacija štiti prava autora od zloupotreba i obezbeđuje pravnu sigurnost u medijskom izveštavanju.

Zaključno, suspenzija autorskih prava nije dozvoljena kao vid neautorizovanog slobodnog korišćenja dela, već predstavlja pažljivo izbalansirano sredstvo u rukama društva, čija je svrha da zaštiti interes javnosti bez narušavanja suštine kreativnog rada autora.

Jasno definisane granice prava i izuzetaka nisu samo pravna nužnost, već i etički okvir koji čuva integritet umetničke i intelektualne kreacije. Upravo ta ravnoteža između slobode izraza i poštovanja autorskog dostignuća čini temelj modernog prava i garantuje da će kultura, znanje i informacija slobodno cirkulisati, uz neizostavno poštovanje i priznanje onih koji ih stvaraju.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.