Zaloga predstavlja stvarnopravno sredstvo obezbeđenja potraživanja. Putem zaloge poverioci osiguravaju naplatu svojih potraživanja tako što dužnik za naplatu garantuje svojom pokretnom stvari ili pravom (npr. pravom potraživanja prema trećem licu).

Registrovana zaloga nasuprot ručne zaloge, označila je veliki preokret u oblasti založnog prava, a po ugledu na založno pravo na nepokretnosti (hipoteku) koja se upisuje u katastar nepokretnosti.

Umesto predaje založene stvari u državinu poverioca, registrovana zaloga je omogućila da založena stvar ostane u državini dužnika koji može i dalje da je upotrebljava, dok su interesi poverioca – pre svega ograničenje raspolaganja založenom stvari od strane dužnika, ostali zaštićeni registracijom zaloge u javnom i svima dostupnom registru. Na taj način, uvođenje registrovane zaloge u pravni sistem Republike Srbije usvajanjem Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar (“ZZPPS”) 2003. godine posebno je uticalo na finansiranje nabavke opreme i mašina, automobila i dr. budući da je predmet nabavke ujedno mogao da služi kao obezbeđenje otplate kredita iz kojeg je finansirana sama nabavka.

Prema ZZPPS, predmet registracije u Registru zaloge mogu da budu:

• ugovorno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima sa i bez predaje predmeta zaloge u državinu poveriocu,
• sudsko založno pravo koje nastaje u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja,
• zakonsko založno pravo koje nastaje u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak i
• druga založna prava nastala u skladu sa posebnim propisima, a koja su po zakonu predmet registracije.

Zadržavanje prava svojine iz ugovora o prodaji pokretnih stvari

Izmenama i dopunama ZZPPS iz maja 2019. godine predmet registracije u Registru zaloge proširen je i na zadržavanje prava svojine iz ugovora o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti.

Ugovor na koji upućuje ZZPPS regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima (“ZOO”). U skladu sa ZOO, prodavac određene pokretne stvari može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti, dok rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na kupca odmah, odnosno od časa kad mu je stvar predata. Na ovaj način, kupac uživa benefite od korišćenja stvari i pre nego što je isplatio cenu, dok prodavac štiti svoj interes u pogledu naplate cene tako što zadržava svojinu na stvari.

Pravilnikom o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju iz oktobra 2019. godine (“Pravilnik”) bliže je uređena registracija zadržavanja prava svojine na osnovu navedenog ugovora o prodaji, s tim da je primena ovih odredbi bila odložena do 1. januara 2021. godine.

U skladu sa Pravilnikom, prilikom registracije zadržavanja prava svojine obavezno se prilaže ugovor o prodaji, a ukoliko prodavac podnosi registracionu prijavu – i izjava kupca da pristaje da prodavac upiše ugovor u registar, koja mora biti overena ukoliko je kupac fizičko lice. U Registar zaloge unose se sledeći podaci o ugovoru o prodaji:

• datum zaključenja ugovora o prodaji;
• podaci o ugovornim stranama iz ugovora o prodaji, i to kupcu i prodavcu;
• podaci kojima se bliže određuje pokretna stvar koja je predmet ugovora o prodaji;
• datum kada je kupoprodajna cena isplaćena u potpunosti.

Ugovorno založno pravo sa predajom stvari u državinu poverioca

Pored zadržavanja prava svojine, od 1. januara 2021. godine u Registar zaloge je moguće upisati i ugovorno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima sa predajom u državinu poverioca. Iako se na prvi pogled čini da se ovim registrovana zaloga približava ručnoj zalozi pa se može postaviti i pitanje opravdanosti postojanja jednog takvog sredstva obezbeđenja, ovde se zapravo radi o mešovitom modelu koji podrazumeva predaju stvari u posed poverioca (ručna zaloga) i registraciju založnog prava (registrovana zaloga), i koji obezbeđuje još veću izvesnost namirenja poverioca, ali i štiti dužnika od nezakonitog raspolaganja založenom stvari od strane nesavesnog poverioca. Ne treba zaboraviti da poverilac svakako stiče pravo na državinu stvari nakon dospelosti potraživanja, koje realizuje u postupku propisanom ZZPPS.

Elektronske prijave

U skladu sa izmenama Pravilnika iz decembra 2020. godine, podnošenje elektronskih prijava u Registar zaloge biće omogućeno tek od 1. jula 2022. godine. Ovaj rok je produžen za 18 meseci budući da je prema prvobitnom rešenju elektronska prijava trebalo da bude moguća od 1. januara 2021. godine.

Dejstvo upisa zaloge u Registar

Zaloga je važno sredstvo obezbeđenja sa širokom primenom, a njena registracija stvara fikciju da su treća lica upoznata sa postojanjem založenog prava.

Međutim, ne treba zaboraviti ni da upis podataka u Registar zaloge nije dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno. Zato je potrebno da posebna pažnja bude posvećena izradi dokumentacije na osnovu koje se vrši registracija zaloge.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.