Vlada Republike Srbije je u više navrata menjala Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe („Uredba“), sa ciljem ograničenja marži u maloprodaji i zaustavljanja rasta cena. Uredba je doneta na osnovu člana 39. Zakona o trgovini kao privremena mera zaštite tržišta, u primeni je od 1. septembra, a poslednje izmene su na snazi od 1. decembra 2025. godine. O Uredbi smo pisali i u jednom od naših ranijih članaka.

Poslednje izmene i njihova praktična primena

Najnovije izmene, uključujući izuzetke za sveže voće i povrće, sveže meso i ribu, jaja, čaj, smrznuto voće, med, kao i berzansku robu poput kafe i kakaa, pokušavaju da ublaže direktni uticaj ograničenja marži na proizvode čije cene prirodno variraju. Međutim, same izmene pokazuju reaktivni karakter Uredbe: država konstantno prilagođava regulativu na osnovu pritiska tržišta i kritika, umesto da unapred definiše pravila kroz detaljnu analizu ekonomskih faktora.

Elektronsko dostavljanje cenovnika, detaljno praćenje naknada i obaveza sklapanja aneksa sa dobavljačima dodatno opterećuje maloprodajne lance i njihove dobavljače, kako administrativno tako i finansijski. U praksi, ovo stvara stalni teret praćenja i usklađivanja, što posebno pogađa lance sa širokim asortimanom.

Ograničenje marži i naknada – kratkoročno rešenje sa dugoročnim rizicima

Ograničenje marži na 20%, sa dodatnim limitima naknada i posebnim pravilima za zamrzivače i berzansku robu, može izgledati kao efikasna mera za kontrolu cena na policama. Međutim, na duže staze, ovakav pristup stvara nepredvidivost i smanjuje fleksibilnost lanca snabdevanja. Maloprodajni lanci nemaju mogućnost da prilagode cene u skladu sa promenama nabavnih troškova, što može dovesti do smanjenja dostupnosti proizvoda, gubitka profitabilnosti i potencijalnog povlačenja određenih proizvoda sa tržišta.

Reaktivna i fragmentisana regulativa

Česte izmene i uvođenje izuzetaka za pojedine proizvode pokazuju da regulativa nije zasnovana na detaljnoj analizi tržišta i strukture troškova, već na pokušaju ad-hoc reagovanja na pritiske. Takav pristup je problematičan jer otežava planiranje poslovanja i dugoročne investicije, stvara pravnu nesigurnost, posebno za robu stranih dobavljača, i povećava rizik od kontraproduktivnih efekata, npr. smanjenja ponude proizvoda ili skok cena onih koji nisu izuzeti.

Sloboda trgovine i ustavna pitanja

Državna intervencija u odnose između tržišnih učesnika mora biti opravdana, neophodna i proporcionalna. Trenutni pristup, bez ozbiljnih analiza i jasnih kriterijuma, donosi pravne izazove i mogućnosti za njihovo osporavanje, naročito ukoliko bi neka privremena ograničenja prerasla u trajna.

Podsetimo da Ustav Republike Srbije propisuje da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, kao i da Zakon o trgovini propisuje načelo slobodne trgovine, koja samo izuzetno, i to privremeno, može biti ograničena.

Administrativni i operativni teret

Zahtevi za elektronskim dostavljanjem cenovnika u mašinski čitljivom formatu, ažuriranje ugovora sa dobavljačima, praćenje i ograničavanje naknada i rabata povećavaju operativni trošak i složenost poslovanja. To naročito pogađa manje subjekte i može dovesti do koncentracije tržišta, gde veći lanci lakše apsorbuju administrativni teret, dok manji izlaze iz konkurencije.

Neadekvatno uzimanje u obzir tržišnih mehanizama

Uredba ne uzima u obzir različite karakteristike tržišta i proizvoda: berzanski proizvodi, sezonski proizvodi i proizvodi sa visokim logističkim troškovima ne funkcionišu po principu fiksne marže. Ograničenja koja zanemaruju ove razlike mogu dovesti do distorzija tržišta, npr. manjak robe, smanjenje kvaliteta ili veće cene kod proizvoda koji su izuzeti.

Umesto zaključka

Imajući u vidu postupanje Vlade, kao i najavljeno usvajanje Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, pisanje bilo kakvog zaključka sasvim izvesno je preuranjeno.

Iako je cilj Uredbe da zaštiti potrošače od rasta cena, njen trenutni oblik i učestale izmene ukazuju na problematičnu kombinaciju državnog uplitanja i nedostatka tržišne analize. Poslovni subjekti suočavaju se sa značajnim administrativnim i finansijskim teretom, pravnom nesigurnošću, smanjenom fleksibilnošću u nabavci i upravljanju robom, kao i potencijalnim negativnim efektima na dostupnost i kvalitet proizvoda.

Za dugoročno održivo funkcionisanje tržišta, intervencija države mora biti ograničena, ciljano zasnovana i proporcionalna, sa jasnim ekonomskim osnovama i mehanizmima za praćenje efekata. Trenutni pristup, zasnovan na hitnim izmenama i ograničenjima, predstavlja kratkoročno rešenje sa potencijalno kontraproduktivnim posledicama na tržištu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.