Žig je teritorijalno ograničeno pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Znak koji se štiti žigom može se sastojati i od ličnog imena, pod uslovom da je takav znak podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.

Znak koji sadrži lično ime lica ili lično ime umrlog lica može se zaštititi samo po pismenoj saglasnosti tog lica, odnosno po pismenoj saglasnosti roditelja, supružnika i dece umrlog. Znak koji sadrži lično ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pismenu saglasnost supružnika i srodnika.

Šta ukoliko na svojoj teritoriji za obavljanje svoje delatnosti registrujete svoje lično ime koje je igrom slučaja ime planetarno popularne muzičke zvezde? Kako to može uticati na stečena prava intelektualne svojine na registrovanom žigu, odnosno kakve efekte ovakve činjenice mogu imati na delatnost koju obavljate?

Katie Perry i Katy Perry bi verovatno imale štošta o tome da kažu, a poslednju reč u ovom slučaju dao je Visoki sud Australije (High Court of Australia) u martu ove godine u presudi KATIE JANE TAYLOR v KILLER QUEEN LLC & ORS [2026] HCA 5.

Katie Perry i Katy Perry – pravo na zaštitu ličnog imena kao žiga 

Australijska modna dizajnerka Katie Taylor, rođena kao Katie Jane Perry (dizajnerka) 2007. godine, u vreme kada je koristila svoje devojačko prezime, započela je razvoj modnog brenda. Fokus njenog biznisa je bila prodaja odeće putem lokalnih pijaca, internet prodavnice i platformi društvenih mreža. U to vreme, kako je u toku postupka tvrdila, nije čula za pevačicu Katy Perry, a modni brend razvijala je oko svog ličnog imena „Katie Perry“. Dizajnerka je 2015. godine promenila prezime u Taylor, ali je nastavila da brend razvija oko svog imena koji je dobila po rođenju.

U septembru 2007. godine podnela je i prvu prijavu žiga u Australiji za logo „KATIE PERRY“, ali ta prijava nije rezultovala registrovanim žigom, jer taksa za registraciju nije plaćena na vreme. Iz tog razloga usledila je nova prijava žiga „KATIE PERRY“ godinu dana kasnije u septembru 2008. godine (datum prvenstva) za odeću iz klase 25 Ničanske klasifikacije. Ova prijava podneta je svega nekoliko meseci nakon objavljivanja debitantskog hita muzičke umetnice i izvođača Katy Perry „I Kissed a Girl“.

Kada je Katy Perry, čije je pravo ime Katheryn Elizabeth Hudson prvi put nastupila u Australiji 2008. godine, formirana je i internet prodavnica u kojoj se širom sveta prodavala roba označena znakom „Katy Perry“. Spor je eskalirao kada je roba povezana sa Katy Perry, uključujući dukseve, jakne, majice i trenerke, prodavana tokom pevačicine turneje u Australiji 2014. godine. Dizajnerka je tvrdila da prodaja tih proizvoda predstavlja povredu njenog žiga.

Muzička umetnica i izvođač Katy Perry je takođe u Australiji registrovala žig sa imenom koje, za razliku od dizajnerke, nije dobila po rođenju, ali koje koristi u izvođenju i javnom istupanju. Žig je registrovan za diskove za snimanje iz klase 9 i razonodu iz klase 41 Ničanske klasifikacije. Iako je ova prijava žiga, podneta 2009. godine, obuhvatala i odeću iz klase 25 Ničanske klasifikacije, u toku postupka, spisak prijavljenih roba i usluga je sužen, tako da je pevačica odustala od registracije žiga Katy Perry za proizvode iz klase 25.

Suštinsko sporno pitanje u sporu između dizajnerke i pevačice je bilo da li je roba koju je pevačica prodavala tokom turneje u Australiji povredila pravo žiga lokalnog modnog brenda koji je pod imenom „Katie Perry“ poslovao još od 2007. godine, iako je prijava žiga za tu vrstu proizvoda podneta 2008. godine, a upisana u registar žigova u Australiji naredne godine, baš u vreme kada i pevačica započinje svoj planetarni uspeh.

Dugotrajna pravna bitka započela je u maju 2009. godine, kada je pevačica podnela prigovor na registraciju žiga modne dizajnerke i poslala pisma upozorenja i zahtev za prestanak povrede tvrdeći da je dizajnerka svoju prijavu žiga u formi svog ličnog imena dobijenog po rođenju podnela nezakonito.

Dizajnerka je potom 2019. godine tužila pevačicu, uključujući i njene kompanije Killer Queen LLC i Kitty Purry Inc., pred Saveznim sudom u Australiji (Federal Court of Australia), tvrdeći da je njen žig povređen prodajom odeće označene znakom „Katy Perry“ u Australiji. Tuženi su uzvratili protivtužbom zahtevajući poništaj žiga dizajnerke, tvrdeći da je pevačica već 2008. godine imala dovoljno veliku reputaciju u Australiji i da је žig KATIE PERRY mogao da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu porekla roba i usluga koje su njime označene. Protivtužbom tuženi su zahtevali da sud ispita da li bi upotreba žiga dizajnerke na datum prvenstva verovatno dovela do zablude ili zabune zbog reputacije žiga pevačice u tom trenutku, kao i da li bi upotreba žiga dizajnerke u trenutku podnošenja zahteva za ispravku verovatno dovela do zablude ili zabune zbog okolnosti koje su tada postojale. 

Prvostepena odluka doneta u korist dizajnerke preinačena je 2024. godine kada su tri sudije Punog veća Saveznog suda Australije (Full Court of the Federal Court of Australia) jednoglasno usvojile protivtužbu pevačice, naloživši brisanje žiga KATIE PERRY iz registra. Kao razlog za takvu odluku navedena su dva ključna osnova:

• dizajnerka je bila upoznata sa reputacijom pevačice u trenutku podnošenja prijave 2008. godine;
• rizik od zablude javnosti značajno se povećao (usled rasta popularnosti) do 2019. godine, kada je pevačica podnela protivtužbu.

Dizajnerka je protiv ove odluke izjavila žalbu Visokom sudu Australije koji je početkom marta 2026. godine doneo presudu odlučiviši većinom od troje sudija u okviru petočlanog veća u korist dizajnerke i time održavši njen žig na snazi.

Visoki sud nije prihvatio argument da je pevačica već stekla značajnu reputaciju u Australiji u vreme kada je dizajnerka podnela prijavu za žig „Katie Perry“ 2008. godine, navodeći da se ta reputacija nije odnosila na odeću. Upotreba žiga dizajnerke za odeću ne bi verovatno dovela do zablude ili zabune zbog reputacije koju je žig pevačica stekao u Australiji pre datuma prvenstva, a tuženi nisu dokazali da bi, zbog okolnosti koje su postojale u trenutku podnošenja zahteva za ispravku, upotreba žiga dizajnerke verovatno dovela do zablude ili zabune.

Sudije Visokog suda su istakle da je većina robe koju je pevačica prodavala u Australiji bila odeća, iako njen žig „Katy Perry“ uopšte nije obuhvatao zaštitu na ovoj vrsti proizvoda, posebno zbog sužavanja spiska prijavljenih roba i usluga i odustanka od registracije žiga u ovom delu još 2009. godine, što su sudije opisale kao „veoma namerno“ i stoga nedozvoljeno postupanje.

Sudije Visokog suda su navele da, imajući u vidu „pojačanu snagu“ reputacije pevačice, prosečan potrošač ne bi razumno pretpostavio da su proizvodi koji se prodaju pod oznakom „Katie Perry“ povezani sa međunarodnom pop zvezdom. Visoki sud je naglasio da žig može steći reputaciju samo u odnosu na određenu robu ili usluge, te da se reputacija znaka „Katy Perry“ u oblasti muzike i zabave ne može proširiti na odeću na osnovu „uobičajene prakse“ da pop zvezde prodaju robu bez stvarne zabune potrošača.

Ovaj slučaj u fokus stavlja ne samo pravne, već i šire principe:

• Mogućnost zaštite ličnog imena kao žiga;
• Tertorijalnost prava intelektualne svojine, kao i odnos između zaštite malih biznisa i velikih tržišnih aktera sa širom reputacijom i značajnijim resursima;
• Žig može steći reputaciju samo u odnosu na određenu robu ili usluge;
• Ako je žig stekao reputaciju u odnosu na određenu robu ili usluge, upotreba sličnog znaka od strane drugog lica za druge robe ili usluge može dovesti do zablude ili zabune, ali to uvek zavisi od konkretnih okolnosti slučaja;
• Prilikom ocene verovatnoće nastanka zablude i zabune kod potrošača ne polazi se od faktičke upotrebe znaka, već od njegove pretpostavljene (notional) upotrebe u okviru obima zaštite koji proizlazi iz registracije;
• Princip „savesnog povredioca“ u australijskom pravu žigova podrazumeva da lice koje kasnije ulazi na tržište i svesno povređuje ranije registrovan žig ne može da se poziva na zabunu koju je samo stvorilo radi osporavanja tog žig.

Iako je Visoki sud dosudio troškove u korist dizajnerke, postupak još uvek nije okončan. Puno veće Saveznog suda sada treba da reši otvorena pitanja koja uključuju da li prodaja robe pevačice predstavlja povredu žiga dizajnerke, kao i da li desetogodišnje odlaganje pokretanja postupka od strane dizajnerke utiče na pravičnost postupka.

Umesto zaključka

Slučaj Katie Perry i Katy Perry jasno potvrđuje da pravo žiga ostaje čvrsto vezano za teritoriju i konkretne robe i usluge za koje je registrovan, bez obzira na globalnu prepoznatljivost jednog znaka. Čak i snažna reputacija u jednoj oblasti, poput muzike i zabave, ne može se automatski proširiti na druge vrste proizvoda, pa čak i kada su u pitanju lična imena. Time se dodatno potvrđuje značaj pravilne i pravovremene registracije žiga u odnosu na planiranu delatnost. Za privredne subjekte, ova odluka predstavlja podsetnik da se strategija zaštite žiga mora planirati unapred i u skladu sa stvarnim i budućim obimom poslovanja.

Istovremeno, ovaj slučaj pokazuje da pravo žiga ne štiti samo velike tržišne aktere, već može pružiti efikasnu zaštitu i malim poslovnim subjektima koji su svoje pravo stekli savesno i na vreme. Ipak, različiti ishodi u toku postupka ukazuju da su ovakvi sporovi izrazito činjenično osetljivi, te da će konačna ocena uvek zavisiti od konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, posebno kada se radi o zaštiti ličnih imena kao žiga.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.