Svaki zahtev koji građanin ili privredni subjekt podnese državnom organu, bilo da je reč o katastru nepokretnosti, Poreskoj upravi, inspekciji ili lokalnoj samoupravi, pokreće upravni postupak u kojem organ treba da odluči o nekom pravu, obavezi ili interesu stranke.

Problem nastaje kada taj postupak potraje duže nego što zakon propisuje, a stranka ostane bez rešenja i bez jasnog odgovora zašto ga nema. Ta situacija ima svoj naziv u pravu – ćutanje uprave, i za nju su, u Zakonu o opštem upravnom postupku i u Zakonu o upravnim sporovima, predviđena posebna pravna sredstva.

Kada se smatra da je nastupilo ćutanje uprave

Koji će rok važiti za donošenje rešenja zavisi od dve okolnosti:

• da li je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti u njenu korist; i
• da li se upravna stvar rešava neposredno ili zahteva sprovođenje ispitnog postupka.

Kada se o stvari može odlučiti bez odlaganja, rok je 30 dana od pokretanja postupka. Kada okolnosti nalažu ispitni postupak, rok iznosi 60 dana od pokretanja postupka.

Ako organ propusti rok, njegova obaveza da odluči time ne prestaje. Rok predstavlja procesno pravo stranke, odnosno njeno pravo da dobije odluku najkasnije u zakonom određenom vremenu. Zakon se suprotstavlja ćutanju organa fikcijom: tretira ga kao da je zahtev prećutno odbijen, čime stranci otvara put ka pravnim sredstvima, kao da je rešenje zaista doneto, i to negativno.

Žalba zbog ćutanja uprave

Prvi korak je, po pravilu, žalba drugostepenom organu, i to u svim slučajevima u kojima bi žalba bila dozvoljena da je rešenje doneto.

Žalba ne može da se podnese pre nego što istekne rok za donošenje rešenja, ali ni čekanje nije neograničeno: pravo na nju prestaje godinu dana od isteka tog roka. Ako organ, pre nego što stranka izjavi žalbu, ipak donese rešenje, primenjuje se redovni rok za žalbu od 15 dana, koji počinje da teče od dana kada je rešenje dostavljeno stranci.

Kada primi žalbu, drugostepeni organ prvo traži od prvostepenog da objasni zašto rešenje nije doneto na vreme.

Ako oceni da su razlozi opravdani, odrediće dodatni rok za odlučivanje, koji ne sme biti duži od 30 dana.

Ako razlozi nisu opravdani, drugostepeni organ ima dve mogućnosti:

• da sam odluči o stvari na osnovu pribavljenih spisa; ili
• da prvostepenom organu naloži da to učini u roku od najviše 15 dana.

Ukoliko prvostepeni organ ni tada ne postupi, obaveza da se donese rešenje prelazi na drugostepeni organ, koji je i inače dužan da o žalbi odluči najkasnije u roku od 60 dana od prijema uredne žalbe.

Ako je u datoj upravnoj stvari žalba unapred isključena, ćutanje prvostepenog organa smatra se konačnim u upravnom postupku, a zaštita se traži direktno pred sudom.

Tužba Upravnom sudu

Kada žalba nije dozvoljena, ili kada ni drugostepeni organ ne odluči u predviđenom roku, stranci preostaje tužba pred Upravnim sudom. Tužba se podnosi u jednoj od sledećih situacija:

• kada drugostepeni organ ne odluči o žalbi u roku od 60 dana od njenog prijema, ili kraćem ako je tako propisano posebnim zakonom, a rešenje izostane i sedam dana nakon što ga stranka ponovo zatraži; ili
• kada prvostepeni organ ne donese rešenje protiv kog žalba nije dozvoljena, pod istim dodatnim rokom od sedam dana.

Za razliku od redovne tužbe, uz tužbu zbog ćutanja uprave stranka mora sama da priloži sve dokaze da su ispunjeni uslovi za njeno podnošenje: kopiju zahteva, odnosno žalbe, dokaz o naknadnom zahtevu upućenom organu i dokaz da su ti podnesci zaista predati. Ako nešto od toga nedostaje, sud će tužbu odbaciti, bez mogućnosti da se nedostatak naknadno otkloni kao kod redovne, neuredne tužbe.

Ako sud utvrdi da je tužba osnovana, presudom nalaže organu da donese rešenje, a ukoliko raspolaže dovoljnim brojem činjenica i priroda stvari to dozvoljava, može i sam da reši upravnu stvar.

Ako organ ni posle toga ne postupi u roku od 30 dana, stranka može od suda da traži da donese rešenje koje u potpunosti zamenjuje akt organa. Rukovodiocu organa koji nije postupio po presudi preti novčana kazna od 30.000 do 100.000 dinara, koja se može izrecati više puta, sve dok se obaveza ne izvrši.

Zašto ovaj mehanizam nije uvek dovoljan

Iako zakon pruža pravni okvir za efikasnu zaštitu stranke u upravnom postupku, u praksi rokovi koji prethode podnošenju tužbe mogu biti relativno dugi, posebno u situacijama koje zahtevaju brzo odlučivanje. Kada se uzmu u obzir rok za donošenje prvostepenog rešenja, rok za odlučivanje po žalbi, kao i naknadni rok od sedam dana, može proteći nekoliko meseci pre nego što se predmet uopšte nađe pred sudom.

Dodatni problem predstavlja to što teret dokazivanja da su ispunjeni svi formalni uslovi za tužbu leži na stranci, pa propust da se sačuva dokaz o predaji zahteva ili žalbe može da dovede do odbacivanja tužbe, bez obzira na to koliko je organ dugo ćutao. Zbog toga je već od podnošenja prvog zahteva korisno voditi računa o rokovima i čuvati dokaze o svakom podnesku jer se upravo oni kasnije traže kao uslov za sudsku zaštitu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.