Narodna skupština Republike Srbije nedavno je usvojila Zakon o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS br. 109/2025) („Zakon“). Stupanjem na snagu novog zakona prestao je da važi dosadašnji Zakon o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023), čime je uspostavljen novi normativni okvir za ovu oblast.

U nastavku su predstavljene najvažnije izmene i novine od značaja za proizvođače, uvoznike, distributere i druge učesnike u sistemu upravljanja otpadom.

Hijerarhija upravljanja otpadom i materijalno ponovno iskorišćenje

Novi Zakon zadržava koncept hijerarhije upravljanja otpadom, uz dodatno razrađivanje pojedinih pojmova i faza postupanja sa otpadom.

Posebno je značajno uvođenje pojma „materijalno ponovno iskorišćenje“, koje obuhvata pripremu za ponovnu upotrebu, reciklažu i nasipanje, dok su iz tog pojma izričito isključeni spaljivanje i drugi oblici energetske valorizacije. Ovim se jasnije razgraničava materijalno iskorišćenje otpada u odnosu na energetsko iskorišćenje, što je relevantno za proizvođače i uvoznike proizvoda i ambalaže.

Izmenjene i nove definicije – uticaj na obim obaveza

Zakon uvodi veći broj izmenjenih i novih definicija, sa ciljem preciznijeg razgraničenja pojmova i subjekata u sistemu upravljanja otpadom. Od posebnog praktičnog značaja su:

• redefinisanje komunalnog otpada, bio-otpada i industrijskog otpada, u skladu sa EU terminologijom;
• uvođenje pojma otpada od hrane, uz naglašavanje mera prevencije nastanka;
• preciziranje pojma primarnog proizvođača otpada, što ima direktan uticaj na obaveze planiranja i izveštavanja;
• jasnije razlikovanje uloga trgovca, posrednika, sakupljača i prevoznika otpada.

Ove izmene mogu imati neposredan uticaj na kvalifikaciju pojedinih poslovnih aktivnosti i obim regulatornih obaveza kompanija.

Plan upravljanja otpadom kod proizvođača otpada

Novi Zakon uvodi obavezu izrade plana upravljanja otpadom za primarnog proizvođača otpada koji godišnje generišu više od 100 tona neopasnog ili 200 kilograma opasnog otpada, a koji plan je jasno razdvojen od plana upravljanja otpadom za postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli (IPPC).

Plan se fokusira na:

• mere prevencije nastanka otpada,
• vrste i količine otpada koje nastaju u okviru delatnosti,
• način postupanja sa otpadom.

Za razliku od IPPC postrojenja, Zakon ne propisuje obavezu periodičnog ažuriranja plana za primarnog proizvođača otpada, čak ni u slučaju značajnih promena u tehnološkom procesu.

Odgovornosti u lancu upravljanja otpadom

Zakon detaljnije uređuje odgovornosti učesnika u lancu upravljanja otpadom, sa posebnim fokusom na sakupljače i prevoznike otpada.

Izričito je propisano da:

• prevoznik otpada nije držalac otpada, već odgovara za bezbedan transport;
• držalac otpada snosi troškove upravljanja otpadom, osim ako Zakonom nije drugačije određeno;
• prethodni držalac opasnog otpada ostaje odgovoran sve dok ne dobije dokaz da je otpad preuzet i tretiran u skladu sa propisima.

Ovakvo rešenje zahteva povećanu pažnju u ugovornim odnosima i dokumentovanju kretanja otpada.

Zakon posebno definiše obaveze sakupljača otpada, koji je dužan da:

• pribavi dozvolu za sakupljanje otpada od nadležnog organa;
• vodi evidenciju o otpadu koji sakuplja;
• da sa otpadom postupa u skladu sa njegovim svojstvima, količini, načinu transporta, skladištenja i tretmana;
• omogućava nadležnom inspektoru nadzor nad sprovođenjem mera i uslova propisanim dozvolom za sakupljanje izdatom od strane nadležnog organa.

Pored toga, operater deponije dobija proširen skup obaveza, čime se dodatno naglašava njegova odgovornost u upravljanju otpadom.

Elektronsko praćenje i izveštavanje o kretanju otpada

Zakon uvodi obavezu elektronskog dostavljanja dokumenata o kretanju otpada Agenciji za zaštitu životne sredine, putem informacionog sistema Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

Rokovi za dostavljanje su sedam dana od završetka kretanja neopasnog otpada, i 15 dana od završetka kretanja opasnog otpada.

Ova obaveza zahteva prilagođavanje internih procedura i načina vođenja evidencija kod privrednih subjekata.

Posebni tokovi otpada – kontinuitet uz određene izmene

Većina rešenja u vezi sa posebnim tokovima otpada (EE otpad, baterije i akumulatori, vozila, gume, ambalaža) ostaje nepromenjena, što obezbeđuje kontinuitet postojećih sistema.

Ipak, Zakon uvodi određene izmene, uključujući:

• zabranu spaljivanja i suspaljivanja otpadnih ulja, osim u postrojenjima sa integrisanom dozvolom;
• dodatne obaveze izveštavanja za otpad koji sadrži živu;
• nova pravila za planove upravljanja otpadom od građenja i rušenja.

Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ostaje uređeno posebnim propisima.

Stroži uslovi za dozvole i kvalifikovana lica

Zakon propisuje strože uslove za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom. Između ostalog, propisano je da:

• odgovorna i povezana lica ne smeju biti pravosnažno osuđivana za krivična dela, niti za privredne prestupe i prekršaje iz oblasti zaštite životne sredine;
• isti uslovi važe i za kvalifikovana lica odgovorna za stručni rad u upravljanju otpadom.

Ove odredbe su relevantne prilikom osnivanja novih operatera, promena vlasničke strukture i imenovanja odgovornih lica.

Uvoz neopasnog otpada radi energetske upotrebe

Jedna od značajnijih novina je mogućnost uvoza neopasnog otpada radi iskorišćenja u energetske svrhe, pod uslovima koji će biti dodatno uređeni posebnim aktima Vlade.

Primena ove mogućnosti zavisiće od buduće podzakonske regulative i prakse nadležnih organa.

Mere prevencije

Veliki fokus je stavljen na prevenciju nastajanja otpada, posebno otpada od hrane, uvođenjem mera prevencija. Na ovaj način, zakonodavac podstiče upotrebu proizvoda koji su resursno efikasni, doniranje hrane i druge oblike preraspodele za ljudsku upotrebu, ponovnu upotrebu proizvoda.

Jačanje inspekcijskog nadzora i odgovornosti

 Zakon dodatno jača ulogu inspekcijskih organa i uvodi stroži nadzor nad primenom propisa. Poseban akcenat stavljen je na odgovornost za nepravilno postupanje sa otpadom, kao i na obavezu vođenja tačne i potpune evidencije.

Depozitni sistem – i dalje van zakonskog okvira

Iako se u prethodnim godinama intenzivno govorilo o uvođenju depozitnog sistema za ambalažu (Deposit Return System – DRS), uključujući konsultacije sa industrijom i najave nadležnih organa, novi Zakon o upravljanju otpadom ne reguliše depozitni sistem.

Zakon ne uvodi obavezu depozitne naknade, ne uspostavlja institucionalni okvir za funkcionisanje depozitnog sistema, niti definiše uloge proizvođača, trgovaca i operatera u takvom sistemu. Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ostaje u okviru postojećih propisa, uz očekivanje da bi eventualno uvođenje depozitnog sistema zahtevalo poseban zakon ili izmene važeće regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Za privredu to znači da, uprkos dugotrajnim najavama, depozitni sistem u Srbiji još uvek nije normativno uspostavljen, ali ostaje oblast koju je potrebno pažljivo pratiti u narednom periodu.

Prelazni rokovi i usklađivanje poslovanja

 Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, osim odredbi koje uređuju dostavljanje dokumenta o kretanju otpada Agenciji za zaštitu životne sredine elektronskim putem i prateće obaveze, a čija primena će početi 1. januara 2027. godine.

Propisana je obaveza pravnih i fizičkih lica da poslovanje usklade sa odredbama Zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno do 12.12.2026. godine, osim ako je za pojedine obaveze drugačije određeno (poput obaveze o elektronskom dostavljanju dokumenta o kretanju otpada). U istom roku biće doneti i novi podzakonski akti.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.