Dana 29. avgusta 2025. godine Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe („Uredba“), koja je počela da se primenjuje 1. septembra 2025. godine. U primeni Uredbe odmah su uočene brojne nejasnoće, te su već 12. septembra usvojene njene izmene i dopune, koje su u primeni od 13. septembra.

Osnovni cilj Uredbe je sprečavanje prekomernog rasta cena robe koja je od značaja za snabdevanje građana, prevashodno u kategoriji hrane, što se nastoji postići ograničenjem trgovačkih marži i naknada.

Uredba je doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 39. Zakona o trgovini, shodno kojem Vlada može odrediti privremene mere zaštite tržišta radi sprečavanja poremećaja na tržištu, odnosno otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa.

Važenje Uredbe je ograničeno na šest meseci, što je maksimalan period primene privremene mere utvrđen Zakonom o trgovini.

Propisana ograničenja se primenjuju na sledeće kategorije robe:

• mleko, mlečni i mešoviti proizvodi, jaja; bezalkoholna pića, kafa, čaj; sveže voće i povrće; prerada voća i povrća; hleb i peciva; mahunarke; smrznuti proizvodi; sveže i prerađeno meso; sveža i prerađena riba; slani konditori; slatki konditori i cerealije; šećer i med; brašno; testenine; ulja i masti; sirće; pirinač; so i začini; kućna hemija; papirna i kuhinjska galanterija; lična higijena i kozmetika; hrana za bebe; pelene.

U nastavku navodimo najvažnije mere predviđene Uredbom.

Ograničenje marži

• Najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20%.
• Fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila na dan 1. avgusta 2025. godine, osim za sveže voće i povrće, sveže meso i svežu ribu, kao i berzansku robu, odnosno kafu i kakao. Naime, promet navedene robe se odlikuje izraženom sezonalnošću ili je uslovljen berzanskim kretanjima, te ograničenje cene nije moguće na opisani način, zbog čega je Uredba naknadno izmenjena.
• Najviša stopa marže u trgovini na veliko, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost koja je važila na dan 1. avgusta 2025. godine, umanjenu za rabate i popuste, ne može biti veća od 20% od stavljanja robe prvi put u promet na tržište Republike Srbije.
• Najviša stopa marže kod distributera, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost koja je važila na dan 1. avgusta 2025. godine, umanjenu za rabate, naknade i popuste, ne može biti veća od 20% od stavljanja robe prvi put u promet na tržište Republike Srbije.

Propisanu stopu marže dužni su da primenjuju trgovci na malo koji obavljaju nespecijalizovanu trgovinu na malo (osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima), kao i trgovci na veliko, koji su u 2024. godini ostvarili ukupan poslovni prihod veći od 4.500.000.000,00 dinara.

Ukoliko je do dana stupanja na snagu Uredbe, stopa marže na određene proizvode prilikom poslednjeg obračuna redovnih cena bila niža od 20%, primenjivaće se ta niža stopa.

Ograničenje naknada

• Ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može da fakturiše pojedinom dobavljaču, koje podrazumevaju sve procentualno ugovorene i sve naknade u apsolutnom iznosu („Naknade“), ne može biti veći od 10% od ukupnog neto iznosa na fakturama, koji je taj dobavljač fakturisao tom trgovcu na malo u roku važenja Uredbe.
• Iznos Naknada ne odnosi se na logistički rabat i naknade za manjak robe ili otpis, čiji najviši iznosi ne mogu biti veći od 3% za logistički rabat i 1% za manjak robe ili otpis, kao ni na akcijski rabat koji se u potpunosti prenosi na prodajnu cenu u trgovini na malo.

Ukoliko Naknade, logistički rabat i naknade za manjak robe ili otpis nisu bili ugovoreni na dan 1. avgusta 2025. godine, mogu se naknadno uključiti u granicama utvrđenim Uredbom, a ukoliko su bili manji, ne mogu se povećavati.

Prvobitan tekst Uredbe nije dozvoljavao primenjivanje ovih naknada ukoliko nisu bile ugovorene na dan 1. avgusta 2025. godine. Međutim, takvo regulisanje je u svojim efektima dovodilo u nejednak položaj trgovce koji se suštinski nalaze u istoj pravnoj situaciji, te pravljenje razlike u odnosu na određeni datum koji prethodi donošenju Uredbe ne može opravdati odstupanje od Ustavnih garancija slobodnog tržišta i jednakog pravnog položaja na tržištu.

Dodatne dužnosti trgovaca

Trgovci na koje se Uredba odnosi, dužni su da svakog ponedeljka tokom roka važenja Uredbe, najkasnije do 14 časova, Ministarstvu unutrašnje i spoljašnje trgovine dostave važeće cenovnike za robu obuhvaćenu Uredbom, koji će potom biti objavljeni na internet stranici Ministarstva. Činjenje cena u veleprodaji javno dostupnim nije standardna praksa i na nju se, sa stanovišta zaštite konkurencije, ne gleda blagonaklono. Uz državno dirigovane druge uslove trgovine, dovodi se u pitanje postojanje stvarnog konkurentskog pritiska, čije je postojanje nužan element cenovno balansiranog tržišta, koje Uredba teži da uspostavi, makar deklaratorno.

Uredba predviđa i dužnost trgovaca na malo da obezbede nesmetano snabdevanje potrošača svim vrstama robe obuhvaćene Uredbom.

Sankcije

Uredbom su propisane tzv. mandatne novčane kazne za povredu njenih odredbi. U pitanju su kazne od 300.000,00 dinara za pravno lice i 50.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, kojem se dodatno može izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Mandatne novčane kazne, kao kazne propisane u apsolutnom iznosu, mogu da izriču tržišni inspektori tokom postupka inspekcijskog nadzora, izdavanjem prekršajnog naloga. Imajući u vidu da Zakon o prekršajima propisuje mogućnost plaćanja polovine propisane kazne u slučaju da ista bude dobrovoljno plaćena u roku od osam dana od izdavanja naloga, postavlja se pitanje domašaja takve kaznene politike.

Umesto zaključka

Prvi efekti primene Uredbe u praksi ukazali su na neophodnost usvajanja njenih izmena i dopuna, ali se čini da time nisu otklonjene sve nedoumice, kao i da su kreirane neke dodatne.

Primećuje se i da je tekst Uredbe na niskom pravnotehničkom nivou, usled nedostatka definicija pojedinih pojmova (na primer, razlikovanje trgovca na veliko i distributera) ili nedoslednosti u određivanju domašaja Uredbe (na primer, izostanak opredeljivanja trgovaca na koje se odnose ograničenja u pogledu naknada u odnosu na obim prometa, kao što je to učinjeno kod ograničenja marži), itd.

Ne može se izbeći utisak da donošenju Uredbe nije prethodila ozbiljnija ekonomska analiza koja bi jasno ukazala na uzroke visokih cena u maloprodaji, a koji se mogu tražiti i u ceni koštanja proizvoda, naročito visokim troškovima radne snage i energenata, kao i kursu evra.

Ostaje da se prate dalji efekti Uredbe, kako bi se ocenilo da li ovakav vid regulacije može biti adekvatno sredstvo sprečavanja prekomernog rasta cena u budućnosti, što već sada, za pojedine robe, nije slučaj.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.