Deepfake tehnologija koristi veštačku inteligenciju (AI) – tačnije tehnike dubokog učenja (deep learning) – za stvaranje izuzetno realističnih lažnih slika, video zapisa i audio snimaka.

Mogu se zasnivati na izmeni postojećeg sadržaja (npr. zamena lica) ili na generisanju potpuno novog materijala u kojem osoba izgovara ili radi nešto što nikada nije učinila.

Iako se ovakvi primeri na prvi pogled mogu činiti bezopasnim, oni zadiru u pravo pojedinca na sopstveni lik i glas. To je bio između ostalog i jedan od razloga štrajka američkih glumaca 2023. godine, kada je došlo do obustavljanja filmske i TV produkcije na par meseci.

Zašto deepfake predstavlja pretnju?

Osim u zabavne svrhe, deepfake se često koristi u mnogo opasnijem kontekstu – za širenje lažnih vesti, učestvovanje u finansijskim prevarama i sajber kriminalu.

Mere koje preduzimaju države

Deepfake prevara je globalni problem, sa najvećom učestalošću u tehnološki razvijenim regionima, ali i sve većim prisustvom na tržištima u razvoju.

Sjedinjene Američke Države su donele Take It Down Act, kojim se nalaže uklanjanje štetnih deepfake sadržaja u roku od 48 sati i uvode federalne kazne za njihovu distribuciju.

Evropska unija je 2024. godine uvela Digital Services Act (DSA), koji ima za cilj sprečavanje nezakonitih i štetnih aktivnosti na internetu i širenja dezinformacija. Velika Britanija je početkom 2025. usvojila Online Safety Act sa sličnim ciljevima.

Danski predlog izmena zakona

Danska je u junu 2025. najavila izmene Zakona o autorskim pravima kako bi se direktno suprotstavila zloupotrebi deepfake tehnologije. Izmene štite ne samo umetnike, već i sve pojedince čiji bi se lik mogao digitalno reprodukovati. Kreiranje deepfake sadržaja se ne zabranjuje, ali se ograničava njegova javna distribucija bez pristanka osobe. Zaštita se primenjuje samo na realistične imitacije, dok su očigledno veštački sadržaji, satira i parodija izuzeti.

Predlog zakona daje pravo pojedincima i umetnicima da zahtevaju uklanjanje neovlašćenih digitalnih imitacija sa društvenih mreža i drugih platformi, bez potrebe da dokazuju nastalu štetu. Naknada štete može se potraživati prema opštim pravilima danskog prava, a platforme koje ne uklone sporni sadržaj nakon zvanične prijave mogu snositi finansijsku odgovornost. Pravo kontrole nad digitalnim prikazom traje 50 godina nakon smrti imitirane osobe ili izvođača.

Očekuje se da će izmene biti predložene parlamentu u oktobru 2025. godine, a stupiti na snagu do kraja marta 2026. godine. Ipak, ostaju otvorena pitanja – nepostojanje jasnog kriterijuma za određivanje „realistične“ imitacije, ograničena teritorijalna primena, i izostanak kaznenih odredbi protiv samih tvoraca deepfake sadržaja.

Autor: Ana Radojević

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.