Sa razvojem digitalne ekonomije došlo je do pojave novih oblika organizacije i obavljanja rada, naročito kroz digitalne radne platforme (npr. Glovo, Wolt, Uber, Upwork, Freelancer).

Ova tzv. platformska ekonomija otvorila je nove prilike za rad, posebno za one koji se suočavaju sa preprekama u pristupu tržištu rada.

Istovremeno, rad putem digitalnih platformi nosi brojne izazove u pogledu prava po osnovu rada i zaštite radnika, kao i one koje donosi moderna tehnologija – algoritmi, u upravljanju radom, bez dovoljno nadzora i pravnih garancija.

Ono sa čime se suočavaju lica koja nalaze i obavljaju rad preko ovi platformi jesu nesigurni i netransparentni uslovi rada, neobjašnjive automatizovane odluke i odsutnost osnovnih prava po osnovu rada, čime se podriva dostojanstvo radnika.

Ovaj problem prepoznala je Međunarodna organizacija rada (“MOR”) koja je ukazala na potrebu za usvajanjem međunarodnih standarda i posebnih pravila u ovoj oblasti, pa je u junu 2025. godine, Generalna konferencija MOR-a usvojila rezoluciju kojom se obavezuje da 2026. godine održi drugu raspravu s ciljem usvajanja Konvencije uz dopunsku Preporuku o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji.

Ovim je napravljen prvi korak ka uspostavljanju pravno obavezujućih međunarodnih standarda koji bi odgovorili na promene u tehnološkom okruženju rada i zaštitili prava digitalnih radnika.

Predmet regulative

U odnosu na navedeno, predlog je MOR-a da se predvidi obaveza svake države članice da preduzme mere i uspostavi odgovarajuće mehanizme odnosno osigura primenu i nadzor u odnosu na sledeća pitanja:

• Osnovna prava na radu – uključujući slobodu udruživanja, pravo na kolektivno pregovaranje, zabranu prinudnog i dečjeg rada, pitanje diskriminacije i bezbednog radnog okruženja;
• Socijalni dijalog – uključujući podršku sindikatima, organizacijama radnika i poslodavaca, kao i mehanizmima za kolektivno pregovaranje;
• Bezbednost i zdravlje na radu – uključujući obuke, zaštitnu opremu, pravo na prekid rada u rizičnim situacijama i pristup osnovnoj infrastrukturi (npr. sanitarije, voda);
• Prevencija nasilja i uznemiravanja na radu – uključujući i digitalno zlostavljanje, u skladu sa Konvencijom br. 190;
• Podsticanje zapošljavanja – promocija pristupa dostojanstvenim radnim mestima, obrazovanju, obuci i integraciji ugroženih socijalnih grupa;
• Pravilna klasifikacija radnika na digitalnim platformama u pogledu postojanja radnog odnosa – što podrazumeva zaključivanje ugovora o radu za rad sa radnicima na digitalnoj platformi, sa jasno definisanim elementima ugovora: identitet strana, priroda posla, pravila o upotrebi automatizovanih sistema, razlozi prekida angažovanja i deaktivacije naloga, metod utvrđivanja naknade i zakonodavstvo koje se u konkretnom odnosu primenjuju;
• Naknada za rad – što podrazumeva isplatu pune, pravovremene i adekvatne naknade za rad, u skladu sa zakonom države članice, informisanje o visini naknade i odbicima od iste, kao i pravo na nadoknadu troškova i drugih izdataka i dobrovoljnih isplata mimo zarade te naknadu za vreme čekanja na rad;
• Socijalna zaštita – što podrazumeva obavezno socijalno osiguranje pod uslovima koji nisu manje povoljni od onih koji važe za druge radnike u uporedivoj situaciji odnosno zdravstvenu zaštitu, sigurnost prihoda, zaštitu od rizika nastalih usled povreda na radu i profesionalnih bolesti, kao i prenosivost stečenih prava iz socijalnog osiguranja kada su radnici obuhvaćeni različitim sistemima socijalnog osiguranja;
• Nadzor države članice nad korišćenjem automatizovanih sistema i stepenu uticaja na radne uslove – što podrazumeva zabranu štetnih posledica korišćenja ovakvog sistema na prava radnika te pravo radnika na pisano objašnjenje za svaku odluku donetu korišćenjem ovakvog sistema i pravo na ljudsku reviziju ovakve odluke;
• Zaštita ličnih podataka i privatnosti radnika na digitalnim platformama – uključujući zabranu obrade ličnih i osetljivih podataka bez pravnog osnova, uz pravo na prenosivost podataka vezanih za rad;
• Zabrana diskriminatorne i neosnovane suspenzije ili deaktivacije naloga radnika na digitalnoj platformi ili prestanka radnog angažovanja;
• Uslovi rada – uključujući obavezu informisanja o uslovima angažovanja na prikladan, poverljiv i razumljiv način – pisanim putem, ograničenja dnevnog i nedeljnog radnog vremena, pauze za odmor, minimalnog dnevnog i nedeljnog odmora;
• Zaštita migranata i izbeglica – kao posebno ugroženih kategorija;
• Efikasno rešavanje radnih sporova – pravo na jednak pristup bezbednim, pravednim i efikasnim mehanizmima za rešavanje radnih sporova.

Zaključak

Mnogi od problema u platformskoj ekonomiji već su dovoljno izraženi, pa stoga i sazreli za regulativu.

Donošenje nove konvencije, i uz nju preporuke, koja ima za cilj postavljanje obavezujućih međunarodnih standarda predstavlja značajan korak u pravcu zaštite radnika u digitalnom dobu i početak dugotrajnog procesa odgovora na izazove u ovoj oblasti.

Ona za cilj nema samo uspostavljanje minimalnih standarda, već i postizanje pune pravne jednakosti radnika angažovanih putem digitalnih platformi sa zaposlenima u klasičnim radnim odnosima, u skladu sa zakonodavstvom konkretne države članice. To podrazumeva priznavanje svih prava iz radnog odnosa, kako bi se obezbedilo očuvanje dostojanstva rada i pravičan tretman svih radno angažovanih lica, nezavisno od oblika njihovog angažovanja.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.