Institut probijanja pravne ličnosti  („Piercing the corporate veil“) predstavlja skup pravila na osnovu kojih članovi društva sa ograničenom odgovornošću, akcionari i komanditori odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva, u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva, odnosno odgovornosti isključivo do vrednosti imovine koje društvo poseduje.

Zakonski okvir u Republici Srbiji

U Republici Srbiji, probijanje pravne ličnosti regulisano je Zakonom o privrednim društvima.

Član društva sa ograničenom odgovornošću, komanditor i akcionar će odgovarati celokupnom svojom imovinom, odnosno smatraće se da postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva kada:

• upotrebe društvo za postizanje cilja koji je inače zabranjen;
• koriste imovinu društva ili njome raspolažu kao da je njihova lična imovina;
• koriste društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
• radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanje imovinu društva, iako su znali ili morali znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Aktivno legitimisana lica za podnošenje tužbe kojom se utvrđuje probijanje pravne ličnosti su poverioci društva u subjektivnom roku od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, odnosno objektivnom roku od pet godina od dana zloupotrebe. U slučaju da potraživanje poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od šest meseci počinje da teče od dana dospeća potraživanja.

Druga situacija zakonske solidarne odgovornosti regulisana je u vezi sa prinudnom likvidacijom, kada kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Sudska praksa u Republici Srbiji povodom probijanja pravne ličnosti

Sudska praksa u Republici Srbiji je i dalje restriktivna kada se radi o institutu probijanja pravne ličnosti, usled poteškoća dokazivanja zloupotrebe, kao i uzročno posledične veze između konkretne zloupotrebe člana društva i štete koja je nastala poveriocu koji je podnosilac tužbe. Takav pristup je razumljiv ako se ima u vidu da je reč o izuzetku od opšteg pravila, s tim da to ni u kom slučaju ne sme voditi u faktičku negaciju samog instituta.

Vrhovni sud Republike Srbije je u jednoj odluci ustanovio da je za probijanje pravne ličnosti potrebno kumulativno ispunjenje tri uslova:

1. Postojanje zloupotrebe pravnog subjektiviteta (npr. korišćenje društva radi izbegavanja zakonskih obaveza ili radi sticanja koristi na štetu trećih lica);
2. Pribavljanje imovinske koristi članu društva ili izazivanje štete imovini poverilaca;
3. Postojanje uzročno-posledične veze između zloupotrebe i nastale štete;

Takođe, presudom Privrednog apelacionog suda potvrđeno je da odgovornost osnivača za obaveze privrednog društva može postojati samo ako je dokazano da je osnivač svojim radnjama ili mešanjem svoje imovine i imovine društva stvorio privid identiteta sa društvom radi ostvarenja zabranjenog cilja, koristeći imovinu društva kao ličnu.

Sud je utvrdio da tužilac nije dokazao da je osnivač uplatio novac kao pozajmicu društvu i koristio ga kao ličnu imovinu, imajući u vidu da je teret dokazivanja na tužiocu, te da u ovom slučaju nije bilo mesta institutu probijanja pravne ličnosti.

Komparativni prikaz instituta probijanja pravne ličnosti u evropskim sistemima

Institut probijanja pravne ličnosti postoji širom Evrope, ali razlike u restriktivnosti i obimu primene su značajne.

• U Nemačkoj, ovaj institut je veoma restriktivan i uglavnom je uređen kroz pravne norme o odgovornosti u koncernima i zloupotrebi pravnog lica, gde je probijanje moguće u slučaju štete pričinjene poveriocima ili manjinskim akcionarima.
• U Francuskoj, sudovi mogu proširiti postupke insolventnosti na članove ili matična društva koja su faktički kontrolisala i zloupotrebljavala imovinu zavisnih društava. Zloupotrebe se tretiraju veoma strogo kroz poseban stečajni postupak („extension de procédure collective„)
• U Ujedinjenom Kraljevstvu, Vrhovni sud je u jednoj odluci suzio primenu instituta na slučajeve gde postoji zloupotreba pravnog subjektiviteta u smislu izbegavanja zakonskih obaveza (tzv. „evasion principle„), dok je raniji „fraud exception„, koji je predviđao mogućnost probijanja pravne ličnosti u slučaju prevare ili očigledne zloupotrebe formalne odvojenosti značajno ograničen.

Zaključak

Institut probijanja pravne ličnosti u srpskom pravu i dalje ne poseduje dovoljan značaj kao sredstvo zaštite poverilaca od zloupotreba pravnog subjektiviteta privrednih društava. Iako Zakon o privrednim društvima daje jasne osnove i primenjuje evropske standarde, praksa i dalje zahteva dalji razvoj kako bi se pružila potpuna pravna sigurnost i zaštita potraživanja poverilaca. Uporedni evropski prikaz potvrđuje da je ovaj institut u osnovi restriktivno primenjivan, sa ciljem očuvanja balansa između ekonomskih sloboda i zaštite trećih lica.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.