Obaveza korišćenja žiga

Iako se žig uvek najpre vezuje za isključiva prava koja nosiocu prava omogućavaju svojevrsni monopol u vidu sprečavanja bilo kog trećeg lica da bez ovlašćenja koristi isti ili sličan znak za označavanje istih ili sličnih roba i usluga, pravo žiga rađa i jednu značajnu obavezu. Nosilac prava ima obavezu da žig koristi za robe i usluge za koje je registrovan ukoliko želi da ga održi na snazi.

Opšte pravilo, koje je normirano i Zakonom o žigovima Republike Srbije, jeste pravilo o prestanku žiga zbog nekorišćenja. Žig je podložan prestanku ukoliko ga nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbilјno koristio na domaćem tržištu za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen.

Iako većina zakonodavstava, uključujući i evropsko, prihvata pravilo o petogodišnjem periodu nekorišćenja kao roku za ovu vrstu prestanka žiga, postoje i izuzeci. Pravna zaštita žiga u Rusiji može biti okončana usled nekorišćenja žiga u neprekidnom periodu od tri godine, a ista situacija je i u Kanadi.

Argumenti za dokazivanje korišćenja žiga

Za potrebe dokazivanja u postupku po zahtevu zainteresovanog lica za prestanak žiga zbog nekorišćenja, nosilac prava je dužan da dokaže da je žig koristio, odnosno da je žig faktički korišćen za obeležavanje roba odn. usluga za koje je registrovan. U tom smislu se korišćenjem žiga smatraju sledeće radnje:

• stavlјanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje;
• nuđenje robe, njeno stavlјanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavlјanje usluga pod zaštićenim znakom;
• uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom;
• korišćenje zaštićenog znaka u reklami, osim ako ne postoji mogućnost nabavke robe odnosno korišćenja usluge za koje je znak zaštićen i
• korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u nekim elementima, ali tako da se ne menja distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe koja je namenjena isklјučivo izvozu.

Ne smatra se korišćenjem žiga:

• reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odn. korišćenja usluge za koju je znak zaštićen;
• plaćanje takse za produženje važenja žiga i
• zaklјučivanje ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i sl., ako nije praćeno i faktičkim korišćenjem u vezi sa robama odn. uslugama za koje je znak zaštićen žigom.

Nosilac prava nije dužan da dokaže neprekidno korišćenje u pomenutom periodu od pet godina, ali će od značaja za utvrđivanje ozbilјnog korišćenja biti obim korišćenja žiga (količina prodate robe odn. pruženih usluga), vremenski period tokom koga je žig korišćen, vrsta robe odn. usluga, potrebe i veličina tržišta i sl.

Isto tako, žig ne mora nužno biti korišćen od strane nosioca prava, već i od strane lica koje je on ovlastio. Dakle, relevantan dokaz o korišćenju žiga predstavljaju i gore navedene radnje korišćenja preduzete od strane lica koje je ovlastio nosilac prava.

Pitanje koje na osnovu navedenog opravdano postavljamo jeste sledeće. Koja forma ovlašćenje trećem licu da žig koristi je dovoljna da radnje korišćenje žiga od strane trećeg lica smatramo relevantnim za dokazivanje upotrebe žiga u postupku prestanka? Da li takvo ovlašćenje mora biti prećutno ili mora biti izričito, dato u određenoj formi?

Najnovija evropska praksa daje interesantan odgovor na ovo pitanje.

Ferrari Testarossa

Iako se model Ferrari Testarossa ne proizvodi još od 1996. godine, Ferrari je početkom jula, nakon nekoliko godina, dobio pravnu bitku i uspeo da održi svoj žig Testarossa na snazi.

Kako je to moguće, ukoliko znamo da je jedina obaveza kod žiga njegovo korišćenje u prometu za registrovane robe i usluga, a sankcija za postupanje suprotno ovoj obavezi mogućnost prestanka žiga zbog nekorišćenja?

Kultni model Ferrari Testarossa predstavljen je 1984. godine i proizvodio se sve do 1996. godine, uključujući unapređene verzije — 512 TR (1991–1994) i F512 M (1994–1996). Iako Ferrari nije nastavio proizvodnju ovog modela, on je i danas veoma cenjen među kolekcionarima i ljubiteljima klasičnih sportskih automobila, pa se i danas može naći na tržištu polovnih vozila po izuzetno visokim cenama.

Nemački proizvođač igračaka Autec AG je pre deset godina podneo zahtev za prestanak žiga Testarossa zbog nekorišćenja, i to za vozila, rezervne delove, komponente, dodatnu opremu i makete automobila, tvrdeći da žig nije korišćen u neprekidnom periodu od pet godina za robe za koje je registrovan. Ferrari je svoju odbranu zasnovao na činjenicama da, iako se model Testarossa više ne proizvodi, i dalje postoji velika potražnja za ovim modelom na kolekcionarskom tržištu, a da se promet polovnim automobilima i rezervnim delovima obavlja od strane ovlašćenih lica uz prećutnu saglasnost nosioca prava.

Iako je odluka Žalbenog Veća EUIPO-a bila negativna za Ferrari sa obrazloženjem da promet na tržištu polovnih automobila ne može biti smatran korišćenjem žiga, kao i da ne postoji dovoljno dokaza da treća lica imaju ovlašćenje nosioca prava za preprodaju, Opšti sud Evropske Unije je u odluci donetoj početkom jula ove godine preinačio ovu odluku Žalbenog veća održavajući žig Testarossa na snazi, iako se novi automobili ne proizvode od 1996. godine.

Opšti sud Evropske Unije je odlučujući u ovom postupku zauzeo nekoliko interesantnih stavova, koji će sigurno biti osnova za buduće odluke u slučajevima održavanja vintidž brendova. Najpre, da prodaja polovnih Testarossa automobila, rezervnih delova i dodataka od strane ovlašćenih distributera implicira saglasnost nosioca prava na takav način korišćenja. Po istoj logici promet igračaka automobila Testarossa koja potiče od strane trećih lica, smatra se učinjenom uz prećutnu saglasnost nosioca prava, imajući u vidu da zbog korišćenja žiga kojem se nosilac prava nije protivio, implicira da potiču iz istog izvora. Iz tog razloga se prodaja polovnih automobila, rezervnih delova i maketa od strane trećih lica, a ne izvorno od nosioca prava uz njegovu prećutnu saglasnost, smatra radnjama korišćenja koje su dovoljne da održe žig na snazi.

Umesto zaključka

Videli smo da žig nije samo pravo, već stvara i obavezu u vidu njegovog korišćenja za obeležavanje roba i usluga za koje je registrovan, bilo od strane nosioca prava ili lica koje je on ovlasti. Svrha obaveze korišćenja žiga i sankcije u vidu prestanka zbog nekorišćenja jeste uspostavljanje slobodnog tržišta i zaštite konkurencije, kao i sprečavanje stvaranja monopola bez stvarne upotrebe znaka.

Nosilac prava ili lice koje on ovlasti dužni su da u slučaju pokretanja postupka prestanka žiga zbog nekorišćenja dokažu korišćenje žiga za obeležavanje registrovanih roba i usluga. Šta se to smatra radnjama korišćenja, a šta ne, kako se radnje korišćenja dokazuju, kao i ko se smatra licem čije korišćenje bi bilo relevantno za dokazivanje u postupku, jesu svojevrsni pravni standardi koji se na bazi zakonskih propisa artikulišu u praktičnoj primeni u svakom konkretnom slučaju.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.