Upotreba veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnom životu, posebno u kreativnoj industriji, ubrzano raste, omogućavajući korisnicima da lako generišu slike, tekstove, muziku, video sadržaje, dizajn i druga dela. Iako ovi alati predstavljaju iskorak u tehnologiji, otvaraju i niz pravnih pitanja, naročito kada generisani sadržaj podražava i oslanja se na već zaštićene elemente intelektualne svojine.

Pravni problemi u doba veštačke inteligencije

Pojava AI donosi više problema u oblasti prava intelektualne svojine:

• autorstvo i zaštita: ko je autor ako delo stvori veštačka inteligencija; da li tako stvorena dela mogu biti predmet zaštite;
• povreda autorskog prava: AI može stvoriti delo kopiranjem ili neovlašćenim reprodukovanjem elemenata originalnog dela;
• povreda prava žiga: korišćenje poznatih obeležja, poput imena, boja i dizajna – bez saglasnosti imaoca prava.

Ko je autor AI dela?

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019), autor dela može biti isključivo fizičko lice. Veštačka inteligencija, kao softverski sistem, ne može imati status autora niti biti nosilac autorskog prava. U slučaju kada nema značajnog ljudskog doprinosa, sadržaj koji generiše AI ne uživa zakonsku zaštitu kao autorsko delo.

Međutim, iako takvi sadržaji ne uživaju zaštitu kao originalna dela, oni i dalje mogu narušiti prava drugih lica, posebno ako koriste ili imitiraju njihove zaštićene elemente.

Povreda prava: slučaj AI Barbie

Nedavni trend – generisanje personalizovanog Barbie lika pomoću veštačke inteligencije, izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i otvorio ozbiljna pravna pitanja iz domena intelektualne svojine i autorskog prava, sa kojima se srpsko zakonodavstvo tek suočava.

Trend funkcioniše tako što korisnici unose svoje podatke ili opise, a AI generiše personalizovane lutke u Barbie stilu.

Barbie je robna marka u vlasništvu kompanije Mattel, koja uživa zaštitu kroz registrovan žig, autorsko pravo i pravo industrijskog dizajna. Zaštićene oblike intelektualne svojine predstavljaju prepoznatljivi elementi poput imena „Barbie“, specifične roze boje, izgleda i celokupnog vizuelnog identiteta brenda.

AI generisani sadržaj može predstavljati dela prerade kojima se povređuju ta prava, pogotovo ako se koriste u komercijalne svrhe (npr. influenseri ih koriste za sopstvenu promociju, reklame, proizvode).

Povreda prava žiga i nelojalna konkurencija

U Srbiji, žig je zaštićena oznaka koja se koristi za razlikovanje robe ili usluga jednog pravnog subjekta od drugih na tržištu.

Korišćenje reči “Barbie” ili elemenata koji stvaraju asocijaciju na taj brend, bez odobrenja Mattel-a, može predstavljati neovlašćenu upotrebu žiga i osnov za tužbu zbog povrede žiga.
Pored toga, takvo korišćenje može predstavljati oblik parazitskog ponašanja, jer treće lice koristi reputaciju poznatog brenda kako bi profitirao, te na taj način navodi potrošače da pomisle da postoji saradnja sa kompanijom Mattel, što se smatra nepoštenom konkurencijom ili obmanjujućom reklamom.

Ko snosi odgovornost za povredu?

Iako AI generiše sadržaj, odgovornost za njegovu upotrebu snose:

• korisnici – koji sadržaj objavljuju, koriste ili komercijalizuju;
• kreatori/aplikacije koje nude AI usluge – ukoliko nisu pribavili licencu ili dozvolu imaoca prava;
• platforme – ako ne preduzmu mere za sprečavanje očiglednih povreda prava ili u slučaju da ne reaguju na prijavu povrede prava.

Drugim rečima, pravna odgovornost uvek leži na fizičkim i pravnim licima koja stoje iza upotrebe AI alata. Sam AI ne može biti odgovoran jer nema pravni subjektivitet.

Zakonodavne praznine i potreba za reformom

Trenutni pravni okvir u Republici Srbiji (kao i u mnogim drugim jurisdikcijama) ne pruža precizna rešenja za slučajeve koji uključuju veštačku inteligenciju. Posebno su problematične sledeće oblasti:

• nejasno definisano autorsko pravo nad AI-generisanim delima;
• nedostatak smernica o dozvoljenoj upotrebi takvih dela u komercijalne svrhe;
• rizik od nenamerne povrede postojećih prava.

Evropska Unija je donela Artificial Intelligence Act, koji uvodi nove obaveze u pogledu transparentnosti podataka, obuke AI modela i odgovornosti. Slični standardi će verovatno u budućnosti uticati i na domaće zakonodavstvo.

Zaključak

Trendovi poput AI Barbie ne predstavljaju samo tehnološku zanimljivost, već su i pravni izazov koji osvetljava postojeće nedostatke u zakonodavstvu. Dok ne dođe do jasnije regulative, korisnici AI alata, kao i kompanije koje ih implementiraju, treba da postupaju oprezno, naročito kada se oslanjaju na elemente poznatih i pravno zaštićenih brendova.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.