Pojam žiga

Striktno posmatrajući odredbe Zakona o žigovima Republike Srbije, žig se definiše kao pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Kao takav, žig ima karakter isključivog prava koji svom nosiocu omogućava da spreči svako treće lice da u prometu koristi sličan ili isti znak za slične ili iste vrste proizvoda i usluga.

Međutim, praktično gledano, žig je i više od prava normiranog propisima. Tako žig ima sposobnost da povezuje proizvode, odnosno usluge sa konkretnim izvorom (proizvođačem/pružaocem usluga) i da utiče na odluke kupaca/korisnika.

Da li zaštutu žigom može uživati znak sačinjen isključivo od jedne ili kombinacije više boja?

Prema Zakonu o žigovima, znak koji se štiti žigom može se sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uklјučujući lična imena, ili od crteža, slova, brojeva, boja, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kombinacija tih znakova ili zvukova, pod sledećim uslovima:

• da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i
• da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.

Dakle, iz navedene definicije moglo bi se zaključiti da i znak koji se sastoji bilo od jedne ili kombinacije više boja, može biti predmet zaštite žigom, pod istim onim uslovima kao i svaki drugi znak – da je podoban za razlikovanje roba i usluga u prometu, što se u stručnoj javnosti naziva distinktivnošću, i da može biti pogodan za reprodukovanje.

Prilično jednostavno, zar ne? Ipak da li je zaista tako u praksi?

Praktični primeri

Sama boja, bez bilo kakvih drugih distinktivnih elemenata, u praksi teško da je podobna za razlikovanje roba i usluga. Štaviše, pravilo je da se žigom ne može zaštititi znak koji se sastoji od jedne boje, jer ne poseduje odgovarajuća distinktivna obeležja, s obzirom na to da učesnici u prometu boju neće percipirati kao znak razlikovanja.

Ipak, kao svako pravilo, i ovo trpi izuzetke.

Uslov da bi jedna boja ili kombinacija boja uživala zaštitu žigom jeste da poseduje odgovarajuću snagu razlikovanja u prometu.

Šta to znači u praktičnom smislu?

U svakom konkretnom slučaju podnosilac žiga mora dokazati da se takav znak koji se sastoji samo od jedne ili kombinacije boja, bez ikakvih dodatnih distinktivnih elemenata, od strane učesnika u prometu doživljava kao znak razlikovanja, da je učesnik u prometu samo u odnosu na boju ili kombinaciju boja u stanju da razlikuje robe i usluge i da prepozna izvor iz koga dolazi.

Distinktivnost boja ili kombinacija boja može biti dovoljna sama po sebi, iako je to retka situacija, i najčešće je stečena kroz dugotrajnu upotrebu i prisutnost na tržištu.

Zato u nastavku dajemo nekoliko primera iz pozitivne prakse.

Specifična nijansa ljubičaste je registrovan žig u boji koji se koristi za Milka čokolade. Međutim, čak ni ovaj žig nema 100% uspešnosti u registraciji na svim teritorijama na kojima je aplicirano.

Tiffany plava nosioca prava Tiffany and Company registrovana je na primer u Velikoj Britaniji, Monaku i Australiji.

Gore prikazana nijansa je u zemljama Beneluksa registrovana kao žig nosioca prava T-Mobile Netherlands B.V.

Magenta jeste prepoznatiljiv žig nosioca prava Deutsche Telekom AG, za koji je prijava podneta devedesetih godina, sa važenjem za sve zemlje Evropske Unije.

Nažalost domaći nosioci prava nisu imali toliko uspeha. Tako je svojevremeno Soko Štark pred Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije pokušao da registruje žutu boju karakterističnu za čokoladu Najlepše želje, ali bez pozitivnog ishoda.

Umesto zaključka 

Zaštita boje ili kombinacije boja kao žiga predstavlja izuzetak, a ne pravilo – i upravo u tome leži njena specifičnost.

Osnovni uslov da boja postane predmet pravne zaštite kao žig jeste da potrošači boju povezuju sa konkretnim proizvodom ili uslugom. Najčešći način za ostvarenje ovog cilja jeste kroz njenu dugotrajnu, doslednu i intenzivnu upotrebu u poslovanju.

Suštinski, mogućnost zaštite zavisi od snage boje – bilo da je ona inherentna, bilo stečena – i od toga da li je ta snaga dovoljna da boji obezbedi status znaka razlikovanja.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.