Pravo stečaja u Evropskoj uniji se značajno razvilo u poslednjih nekoliko godina. Ove promene odražavaju širu promenu u pravnom i političkom pristupu, od modela zasnovanog na bankrotstvu ka modelu koji daje prednost očuvanju preduzeća, ranoj intervenciji i prekograničnoj saradnji.

S obzirom na to da ekonomski uslovi u EU i dalje predstavljaju izazov za poslovanje, pravni okviri koji regulišu stečaj postaju ključni instrumenti ne samo za rešavanje finansijskih poteškoća, već i za očuvanje ekonomske otpornosti, zaštitu radnih mesta i očuvanje poverenja u jedinstveno tržište.

Uloga Revidirane uredbe o stečaju (EIR Recast): Osnov za prekograničnu saradnju

Revidirana uredba o stečaju (Uredba (EU) 2015/848) ostaje temelj prekograničnih stečajnih postupaka unutar EU. Primenuje se od juna 2017. godine u svim državama članicama, osim Danske, i uređuje ključna pitanja kao što su:

• Nadležnost za pokretanje glavnog i sporednog stečajnog postupka;
• Priznavanje i izvršenje stečajnih odluka u drugim državama članicama;
• Saradnja između sudova i stečajnih upravnika;
• Međusobno povezani nacionalni registar stečajeva, radi veće transparentnosti.

Uredba je uvela važne novine, kao što su koordinacija u slučajevima povezanih društava i preciziranje kriterijuma za određivanje centra osnovnih interesa (COMI), čime se ograničava tzv. forum shopping. EIR Recast ima ključnu ulogu u obezbeđivanju pravne sigurnosti u prekograničnim stečajevima.

Direktiva 2019/1023: Fokus na preventivno restrukturiranje

Direktiva (EU) 2019/1023 o preventivnim okvirima za restrukturiranje označila je važan zaokret u politici EU. Njeni ciljevi su:

• Omogućiti održivim firmama u finansijskim teškoćama da se reorganizuju na vreme;
• Smanjiti stigmu stečaja omogućavanjem „druge šanse“;
• Unaprediti efikasnost stečajnih postupaka i reorganizacije.

Neke od ključnih novina koje uvodi Direktiva su:

• Model zadržavanja uprave tokom restrukturiranja (debtor-in-possession);
• Privremeni moratorijum na prinudnu naplatu;
• Mehanizmi prinudne reorganizacije i nadglasavanja klasa poverilaca;
• Povećana zaštita poverilaca i zaposlenih.

Većina država članica je završila transpoziciju Direktive u nacionalno zakonodavstvo, iako sa različitim stepenom ambicije i obuhvata. Zbog toga se postavlja pitanje koliko je zaista postignuta harmonizacija u praksi.

Ka daljoj harmonizaciji: Predlog direktive iz 2022. godine

U decembru 2022. godine, Evropska komisija je objavila Predlog direktive o harmonizaciji određenih aspekata prava stečaja, u cilju rešavanja i dalje prisutne fragmentacije među nacionalnim režimima. Ovim predlogom obuhvaćene su oblasti kao što su:

• Pobijanje pravnih radnji i trajanje sumnjivog perioda;
• Alati za pronalaženje i povraćaj imovine;
• Standardizacija „pre-pack“ restrukturiranja;
• Jasnija pravila o odgovornosti direktora u zoni nesolventnosti;
• Pojednostavljeni postupci bankrotstva za mikropreduzeća;
• Veća transparentnost redosleda namirenja poverilaca.

Ako se usvoji, ova direktiva bi predstavljala značajan korak ka suštinskoj harmonizaciji stečajnog prava unutar EU, kao dopuna proceduralnim rešenjima sadržanim u EIR Recast.

Praktične posledice za firme i stručnjake

Za pravnike, savetnike i privredne subjekte, ove reforme ističu nekoliko važnih trendova:

1. Prelazak sa likvidacije na reorganizaciju: Postoji sve šira saglasnost da je očuvanje održivih firmi korisnije od njihove likvidacije.
2. Rast prekogranične složenosti: Sve više firmi posluje u više zemalja, što povećava značaj EIR Recast regulative.
3. Potreba za ranom intervencijom: Neophodno je kontinuirano praćenje finansijskog zdravlja i blagovremeno traženje rešenja pre nastupanja nesolventnosti.
4. Pravna fleksibilnost i znanje: Stručnjaci moraju pratiti promene i poznavati nove mehanizme restrukturiranja.
5. Balans između EU ciljeva i nacionalne tradicije: Usaglašavanje harmonizovanih rešenja sa lokalnim pravnim kulturama ostaje izazov.

Zaključak 

Stečajno pravo u EU više nije rezervisano za slučajeve krajnje nesolventnosti — ono postaje ključni instrument za očuvanje konkurentnosti, zaštitu poverilaca i stabilnost tržišta. Interakcija između EIR Recast, Direktive o preventivnom restrukturiranju i predloga direktive iz 2022. godine pokazuje opredeljenost EU ka modernom, koherentnom i efikasnom sistemu stečajnog prava.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.