U ovom članku bavimo se interesantnim pitanjem iz oblasti zaštite podataka o ličnosti u radnopravnim odnosima, a koje je obrađeno u presudi Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 2367/24 od 18.7.2024. godine.

Sud je zauzeo stav da se dostavljanjem obračunskih lista za isplatu zarada putem elektronske pošte na službenu mejl adresu vrši povreda prava zaposlenog na zaštitu podataka o ličnost, ukoliko je uvid u taj mejl mogao da ima i drugi zaposleni, i ukoliko zaposleni o čijim podacima se radi nije dao pristanak da se dostava obračunskih listi vrši na takav način.

Zakonske odredbe

Zakon o radu propisuje da se obračun zarade odnosno naknade zarade u celosti može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.

Zakon o radu takođe propisuje da lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Pored toga, lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti definiše povredu podataka o ličnosti kao povreda bezbednosti podataka o ličnosti koja dovodi do slučajnog ili nezakonitog uništenja, gubitka, izmene, neovlašćenog otkrivanja ili pristupa podacima o ličnosti koji su preneseni, pohranjeni ili na drugi način obrađivani.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti takođe propisuje da svaka obrada mora biti zasnovana na jednom od predviđenih pravnih osnova, a jedan od njih je pristanak lica na koje se podaci odnose.

Činjenično stanje

U periodu od nekoliko meseci, zaposleni je primao obračunske liste na način što ih je dostavljala zaposlena koja je obavljala poslove službenika administracije kod poslodavca, a čiji opis poslova je obuhvatao i dostavljanje dokumentacije.

Odlukom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, donetom u vezi sa ovim slučajem, poslodavcu je izrečena opomena jer na službenu mejl adresu, u koju uvid imaju dva zaposlena (zaposleni na kog se obračunske liste odnose i drugi zaposleni – svedok), izvršio dostavljanje obračunskih lista za zaposlenog.

Iz iskaza svedoka, utvrđeno je da su on, kao i zaposleni o čijim podacima je reč, imali pristup predmetnom službenom mejlu i da je zaposleni bio saglasan sa tim, te da u vreme slanja obračunskih lista, svedok nije koristio predmetni službeni mejl.

Zaposleni se najpre obratio poslodavcu u vezi sa konkretnom povredom, o čemu je poslodavac odlučio rešenjem , da bi nakon toga, zaposleni protiv poslodavca podneo tužbu sudu kojom je tražio:

1. Poništaj rešenja kojim je odlučeno o povredi prava tužioca u pogledu blagovremenosti dostavljanja obračuna zarade za jedan od meseci i odlučeno o povredi prava zaposlenog po osnovu zaštite podataka o ličnosti i to podataka o visini zarade;
2. Utvrđenje postojanja povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti (i to podataka o zaradi) na način što su mu obračunske liste dostavljane od strane neovlašćenog lica ispred poslodavca i preko službenog mejla, bez pisanog pristanka i potvrde prijema, čime su podaci iz obračunskih lista postali dostupni drugom zaposlenom.

Prvostepena odluka

Bazirajući se na zaključku da se zaposlena koja je obavljala poslove službenika u administraciji, u čiji opis poslova spada i dostavljanje dokumentacije, ima smatrati ovlašćenim licem, kao i da zaposleni koji je zajedno sa tužiocem koristio predmetnu mejl adresu, istu nije koristio u predmetnom periodu, prvostepeni sud je utvrdio da se nijedna od radnji koje je tužilac opisao i naveo u tužbenom zahtevu ne može podvesti pod povredu bezbednosti podataka o ličnosti koja dovodi do slučajnog ili nezakonitog uništenja, gubitka, izmene, neovlašćenog otkrivanja ili pristupa podacima o ličnosti koji su preneseni, pohranjeni ili na drugi način obrađivani.

Na osnovu navedeno, sud je u celosti odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Drugostepena odluka

Ovom presudom je potvrđen zaključak prvostepenog suda da se zaposlena koja je obavljala poslove službenika u administraciji ne može smatrati neovlašćenim licem jer je u opisu njenih poslova dostavljanje dokumentacije te zaključak da je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da se utvrdi da je povređeno njegovo pravo na zaštitu podataka o ličnosti tako što su mu obračunske liste dostavljane od strane neovlašćenog lica, neosnovan.

S tim u vezi, u obrazloženju presude navodi se da činjenica da ova zaposlena nije imala posebno ovlašćenje od direktora za dostavljanje obračunskih lista nije od uticaja, s obzirom da iz relevantnih materijalnopravnih propisa ne proizlazi da je za dostavljenje isplatnih lista bilo nužno postojanje posebnog ovlašćenja.

Međutim, presudom je ukinuta je prvostepena presuda u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti na način što su mu obračunske liste dostavljane preko službenog mejla bez pisanog pristanka i potvrde prijema, čime su podaci iz obračunskih lista postali dostupni drugom zaposlenom, kao i u delu odluke o rešenju poslodavca. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa instrukcijama za dalje postupanje.

Zaključak

Mogućnost dostavljanja obračunske liste zaposlenima putem elektronske pošte svakako pojednostavljuje, ubrzava, a u velikim sistemima i pojeftinjuje izvršavanje ove zakonske obaveze. Poslodavci, ipak, moraju voditi računa o svim aspektima ove obaveze, od kojih je jedan od najvažnijih – zaštita podataka o ličnosti. Ovo naročito imajući u vidu osetljivost podataka sadržanih u obračunskoj listi, poput visine primanja iz radnog odnosa.

Kako se to i u obrazloženju analizirane presude navodi, činjenica da je mejl koristio samo tužilac u spornom periodu ne znači da nema povrede prava, ukoliko je u taj mejl mogao da ima uvid i drugi zaposleni i ukoliko tužilac nije dao pristanak da se dostava obračunskih lista vrši na takav način.

Dakle, sud je stanovišta da se na opisani način vrši, odnosno može izvršiti povreda prava zaposlenog na zaštitu podataka o ličnosti, te stoga ovo pitanje treba urediti internim aktima koji će biti usklađeni sa regulatornim zahtevima, kao i obezbediti odgovarajuće treninge zaposlenima koji u okviru svojih redovnih radnih zadataka vrše obradu podataka o ličnosti.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.