Iako su prava retkost, žigom se može zaštititi i znak koji se sastoji od zvukova, pod opštim uslovima registracije žigova:

• podobnost za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica, i
• mogućnost prikazivanja u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.

Zvučni žigovi u Srbiji – retkost bez presedana

Prema informacijama iz javno dostupnih registara, kao nacionalni žigovi u formi zvukova u Republici Srbiji trenutno važe svega dva žiga: žig reg. br. 51837 nosioca prava INTEL CORPORATION, i žig reg. br. 74591 nosioca prava HYUNDAI MOTOR COMPANY. Ostali žigovi su međunarodne registracije sa naznačenjem Republike Srbije kao jedne od zemalja važenja. Oba ova žiga, kao i većina pomenutih međunarodnih registracija, predstavljena je u tradicionalnom obliku u vidu notnih zapisa.

S obzirom na mali broj zvučnih znakova i to da ni jedna prijava zvučnog znaka nije podneta Zavodu za intelektualnu svojinu gotovo čitavu deceniju (poslednja prijava datira iz 2017. godine), Republika Srbija u ovom trenutku nije adekvatan reper sa sagledavanje praktičnih aspekata registracije žigova u ovoj formi. Zato praktične primere i tendencije je potrebno posmatrati, pre svega, kroz prizmu međunarodne prakse.

Novine u Zakonu o žigovima u Republici Srbiji 

Trenutno važeći Zakon o žigovima je pre šest godina doneo jednu značajnu novinu.

Naime, ranije važeći zakon propisivao je da žigom mogu biti zaštićeni znaci sačinjeni od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom čime je u značajnoj meri ograničavao domašaj zaštite zvučnih znakova. Važeći Zakon o žigovima sadrži fleksibilnije pravilo ne propisujući izričito formu notnog pisma kao obaveznu formu prikazivanja žiga. To za posledicu ima da žigom mogu biti zaštićeni ne samo muzički znaci koji se predstavljaju kroz notne zapise, već i drugi zvučni znaci koji ispunjavaju uslove distinktivnosti.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako bi zvučni znaci koji ne mogu biti predstavljeni kroz notni zapis ispunili drugi uslov koje srpski zakon postavlja – mogućnost prikazivanja u Registru žigova – ukoliko znamo da Registar žigova trenutno ne podržava zvučne zapise kako to, na primer, čini registar EUIPO ili drugi zavodi, poput britanskog.

Međunarodna praksa: od muzičkih fraza do glasa

 Ni međunarodna praksa ne može se pohvaliti velikim brojem prijava niti registrovanih žigova u formi zvučnih znakova. Ipak, očekivano je da će se to u budućnosti menjati.

Najčešći među zvučnim znacima i jesu muzički znaci sačinjeni iz muzičkih sekvenci poput nekoliko žigova koje je kod EUIPO u martu ove godine registrovao nosilac prava GUERLAIN – reg. br. 019272174, 019272128, 019272127, 019272129, 019272126 i 019272149.

Međutim, osim osnovne funkcije žiga koja se sastoji u tome da žig prvenstveno treba da omogući potrošačima da razlikuju robe/usluge jednog učesnika na tržištu od robe/usluga drugih učesnika u današnjem pravnom ekosistemu, ova osnovna funkcija se menja i nadograđuje.

Italijanska pevačica Giusy Ferreri, poznata po hitovima Non Ti Scordar Mai di Me i Roma – Bangkok (sa Baby K), u aprilu 2026. godine podnela je prijavu za zvučni žig koji se sastoji od fraze „SONO GIUSY FERRERI“ („Ja sam Đuzi Fereri“) koji ona izgovara. Navedeni žig predstavljen je u vidu zvučnog znaka koji se može odslušati, a ne u vidu tradicionalnog notnog zapisa kojim se ova fraza ne bi ni mogla predstaviti. Prijava je objavljena 8. maja 2026. godine, što znači da je EUIPO zauzeo stav da su apsolutni razlozi za registraciju žiga, uključujući i distinktivnost znaka, ispunjeni. Ukoliko do 10. avgusta 2026. godine ne bude podnet nijedan prigovor, žig će biti registrovan.

U konkretnom slučaju fokus sa funkcije žiga kao znaka koji omogućava potrošačima razlikovanje roba i usluga na tržištu, pomeren je i na funkciju zaštite identiteta. Ovo naravno nije novina i taj fenomen nije samo posledica razvoja generativne veštačke inteligencije. Ipak, ovakvi znaci, koji su pre svega u funkciji zaštite identiteta, otvaraju pitanje podobnosti za zaštitu žigom, a potom, ukoliko budu registrovani, i pitanje domašaja u zaštiti nosioca prava u slučaju neovlašćene upotrebe ličnih obeležja, uključujući replike. Za sada se čini da nema bitnijih promena i da registracija takvih žigova i dalje neće biti laka, baš kao ni njeno uspešno sprovođenje u praksi.

Iako je prijava ovog zvučnog žiga uspešno prošla ispitivanje EUIPO i prijava je ovog maja objavljana, opravdano se može postaviti pitanje da li je to trebalo da bude tako i da li ovakva prijava ispunjava sve one apsolutne uslove za registraciju žigom.

Opravdano je zapitati se da li će fraza zaista služiti kao oznaka komercijalnog porekla ili će je potrošači pre doživeti kao sam sadržaj proizvoda novi muzički singl Fererijeve i da li bi prosečan potrošač glas Fererijeve smatrao funkcijom žiga za prijavljene proizvode i usluge.

Pored upitne distinktivnosti ovakvog znaka, moglo bi se raspravljati i na temu da li su ovakvi žigovi protivni pravilima javnog poretka, s obzirom na to da ovakve prijave neopravdano proširuju funkciju žigova pokušavajući da ostvare ciljeve koji nisu u skladu sa svrhom sistema zaštite žigova.

Domašaj zaštite: da li je žig adekvatan način zaštite protiv deepfake sadržaja

Čak i da nema dilema da li ovakav znak ispunjava uslove za registraciju i ako bez ikakvih prigovora prihvatimo trenutnu odluku EUIPO-a o opravdanosti, odnosno ispunjenosti apsolutnih uslova za registraciju ovakvog zvučnog znaka, uključujući i distinktivnost i javni poredak, ostaje pitanje praktičnog domašaja u smislu sprovođenja prava. Imajući u vidu spisak roba i usluga za koje je prijavljen, postavlja se još jedno pitanje. Da li se ovim i ovakvim žigovima može zaštititi od neovlašćenih digitalnih replika i deepfake sadržaja?

U načelu, povreda žiga postoji kada je znak za koji tvrdimo da povređuje žig:

• istovetan sa ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan, ili
• istovetan ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom, i
• ukoliko se koristi u privrednom prometu.

U tom kontekstu postavlja se pitanje domašaja zaštite koju ovakav žig zapravo pruža.

Ukoliko bi, na primer, neko putem veštačke inteligencije kreirao digitalnu repliku glasa Giusy Ferreri koja izgovara identičnu frazu „Sono Giusy Ferreri“ i takvu repliku komercijalno koristio za proizvode ili usluge obuhvaćene registracijom – na primer, u muzičkim zvučnim zapisima koji se mogu preuzeti iz relevantne klase, moglo bi se tvrditi da se radi o upotrebi istovetnog znaka za istovrsne ili slične proizvode, što bi predstavljalo klasičan slučaj povrede žiga.

Situacija se usložnjava u drugim scenarijima.

Ako bi zvučni žig bio iskorišćen za robe i usluge van registrovanih klasa, moralo bi se ceniti da li postoji sličnost roba i usluga i verovatnoća dovođenja u zabludu, a ne automatska povreda.

Ako bi neko kreirao repliku tako da samo oponaša boju, ton i manir govora Giusy Ferreri, ali izgovara potpuno drugačiji tekst, na primer čita vesti ili izgovara neki drugi slogan, moralo bi se, osim sličnosti i istovetnosti roba i usluga, dokazati da bi prosečan korisnik takvu repliku povezao sa pevačicom, što sigurno nije lak zadatak.

Ako bi treće lice komercijalno nudilo uslugu generisanja glasa koji je sličan glasu Giusy Ferreri iz prijavljenog žiga, na primer kao opciju u alatu za sintezu govora, a da pritom repliku ne koristi za izgovaranje same zaštićene fraze, teško bi se moglo govoriti o povredi žiga u užem smislu, iako bi tu eventualno mogla biti aktivirana i druga pravna sredstva poput prava ličnosti, nelojalne konkurencije ili zaštite podataka o ličnosti.

Takođe, ako digitalna replika nije korišćena u komercijalne svrhe, postavlja se pitanje da li uopšte postoji upotreba u privrednom prometu, pa stoga i povreda prava?

Ovi primeri pokazuju da zvučni žig sastavljen od konkretne fraze pruža relativno usku zaštitu koja se najpre aktivira kada treće lice doslovno reprodukuje zaštićeni znak u komercijalne svrhe za prijavljene robe i usluge, dok širi fenomen glasovnih deepfake replika ostaje najvećim delom van domašaja prava žiga.

Između mogućnosti registracije i stvarnog domašaja zaštite

Pravo žiga može biti koristan način za zaštitu prava nosioca, uključujući njegova lična obeležja, poput ličnog imena, lika, pa čak i glasa, ali sistem zaštite koji se na taj način obezbeđuje je daleko od potpunog. Različiti pravni sistemi poznaju različite pravne mehanizme, poput autorskog prava, prava izvođača, prava ličnosti i zaštite podataka o ličnosti, koje bi trebalo koristiti u sadejstvu sa pravom žiga.

Kada posmatramo pozitivno pravo žiga u Srbiji, možemo zaključiti da je na snazi ostalo ranije važeće pravilo o mogućnosti zaštite žigom muzičkih znakova koji se mogu predstaviti notnim pismom, a da izgovorene fraze, poput „SONO GIUSY FERRERI“, ne bi mogle biti podobne za zaštitu žigom. Trend proširenja muzičkih znakova na zvukove kao širi pojam ispratio je i važeći Zakon o žigovima definišući zvučne znake kao podobne za registraciju žigom, ali ostaje otvoreno pitanje njegove pune primene i mogućnosti da u Registru žigova budu predstavljeni u vidu zvučnih zapisa koji se mogu reprodukovati.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.