Obrada podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude i kažnjiva dela predstavlja jednu od oblasti u kojoj GDPR predviđa poseban režim obrade. Odredba člana 10. GDPR-a postavlja posebne uslove za obradu ovih podataka, što u praksi otvara pitanje granica primene ove odredbe. Posebno se nameće pitanje da li se ovaj režim primenjuje i u situaciji kada se ne obrađuje podatak o tome da je lice osuđivano, već podatak kojim se potvrđuje da takva osuda ne postoji.

U tom kontekstu, Audiencia Nacional, odnosno Nacionalni viši sud Španije, poništio je odluku španskog nadzornog organa za zaštitu podataka o ličnosti (AEPD) kojom je kompaniji Amazon Road Transport Spain S.L. izrečena novčana kazna od 2 miliona evra zbog obrade podataka sadržanih u uverenjima o neosuđivanosti. Sud je zauzeo stav da takvo uverenje ne predstavlja podatak o ličnosti koji se odnosi na krivične presude i kažnjiva dela u smislu GDPR-a.

GDPR propisuje poseban režim za obradu podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude i kažnjiva dela, kao i povezane mere bezbednosti. Za obradu ovih podataka nije dovoljno samo postojanje odgovarajućeg pravnog osnova za obradu podataka o ličnosti, već se ona može vršiti samo pod nadzorom službenog organa ili kada je dozvoljena pravom Evropske unije ili pravom države članice koje predviđa odgovarajuće mere zaštite.

Upravo je primena ove odredbe bila sporna u postupku koji je prethodio odluci suda. Kandidati za angažovanje u okviru programa Amazon Flex bili su u obavezi da dostave uverenje kojim se potvrđuje da nisu osuđivani. Amazon je ovaj zahtev opravdavao prirodom posla, imajući u vidu da su dostavljači imali pristup privatnim adresama, kontakt podacima i drugim informacijama korisnika, kao i paketima potencijalno značajne vrednosti.

AEPD je zauzeo stav da i takvo uverenje predstavlja podatak koji se odnosi na krivične presude i kažnjiva dela u smislu GDPR-a. Prema oceni AEPD-a, činjenica da se uverenjem potvrđuje da lice nije osuđivano nije bila dovoljna da se takva obrada izuzme iz posebnog režima koji propisuje GDPR. Zbog toga je AEPD smatrao da saglasnost kandidata sama po sebi nije mogla predstavljati dovoljan pravni osnov za obradu bez posebnog ovlašćenja predviđenog pravom Evropske unije ili nacionalnim pravom.

Sud je, međutim, zauzeo drugačiji stav.

Restriktivno tumačenje člana 10. GDPR-a

Polazeći od potrebe restriktivnog tumačenja navedene odredbe, posebno u postupku koji može dovesti do izricanja novčane kazne, sud je napravio razliku između obrade podataka koji se odnose na krivične presude i kažnjiva dela i obrade uverenja kojim se potvrđuje da lice nije osuđivano.

Uverenje o neosuđivanosti ne sadrži podatak o postojanju konkretne krivične presude ili izvršenom krivičnom delu, već potvrđuje njihovo nepostojanje. Njegova sadržina predstavlja potvrdu da takva osuda ne postoji. Zbog toga je sud zaključio da se takva informacija ne može podvesti pod posebni režim predviđen za podatke o krivičnim presudama i kažnjivim delima.

Ovakvo tumačenje bilo je odlučujuće za ishod postupka. Pošto predmet obrade nisu bili podaci o postojećoj krivičnoj osudi ili kažnjivom delu, nije bilo osnova da se na konkretnu obradu primene posebni uslovi predviđeni za tu kategoriju podataka.

Sud je pritom razlikovao zahtev da kandidat dostavi uverenje o neosuđivanosti od situacija u kojima se neposredno pristupa podacima iz kaznene evidencije ili obrađuju informacije o postojećim osudama. Takođe, ukazao je da eventualna nezakonitost ili zloupotreba takvog zahteva prema pravilima radnog prava ne znači nužno i povredu GDPR-a koja može biti predmet sankcionisanja.

Zakonitost konkretne obrade

Činjenica da uverenje o neosuđivanosti ne potpada pod poseban režim ne znači da je njegova obrada samim tim zakonita. I dalje je potrebno postojanje odgovarajućeg pravnog osnova obrade, kao i poštovanje opštih načela obrade koje utvrđuje GDPR.

U konkretnom slučaju, sud je ocenio da je zahtev za dostavljanje uverenja bio opravdan svrhom zaštite korisnika i bezbednosti programa Amazon Flex, imajući u vidu prirodu aktivnosti koje su dostavljači obavljali, kao i stepen pristupa informacijama i imovini korisnika.

Na osnovu tih okolnosti, sud je zaključio da je obrada bila zakonita i da nije bilo osnova za izricanje sankcije. Pri tome, značaj odluke nije u tome što je sud proglasio dozvoljenim zahtev za dostavljanje uverenja o neosuđivanosti, već što je njegovu opravdanost ocenio u odnosu na konkretnu svrhu i okolnosti obrade.

Uverenje o neosuđivanosti: van posebnog režima, ali ne bez uslova

Značaj sudske odluke nije toliko u potvrdi prava kompanije Amazon da zahteva uverenje o neosuđivanosti, koliko u razjašnjenju pitanja šta se smatra podatkom koji se odnosi na krivične presude i kažnjiva dela.

Sud je razgraničio podatak o postojanju krivične osude od podatka da takva osuda ne postoji. Time je povučena granica između posebnog režima zaštite podataka o krivičnim presudama i opštih pravila koja se primenjuju na druge vrste podataka.

Ipak, ostaje pitanje koliko se ovakav zaključak može primeniti izvan okolnosti konkretnog predmeta. Sama činjenica da uverenje sadrži informaciju o nepostojanju krivične osude ne znači da će svaki zahtev za njegovo dostavljanje biti opravdan. I dalje je potrebno utvrditi svrhu obrade, odgovarajući pravni osnov i odnos između podataka koji se zahtevaju i cilja koji se želi postići.

Predmetna odluka zato predstavlja preciziranje granice primene člana 10. GDPR-a, ali ne i opšte pravilo da je prikupljanje podataka o neosuđivanosti dozvoljeno. Ostaje da se vidi da li će ovakav pristup biti prihvaćen i u drugim situacijama u kojima se od lica zahteva dokaz o neosuđivanosti, naročito kada ne postoje iste bezbednosne okolnosti koje su bile prisutne u slučaju Amazon.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.