U jednom od naših prethodnih tekstova (dostupan ovde) pisali smo o vezi između zaštite konkurencije i zaštite podataka o ličnosti, odnosno o tome da li tela za zaštitu konkurencije u svojim istragama mogu razmatrati pitanja povrede podataka o ličnosti.

Sa tim u vezi, u nastavku donosimo tekst o presudi Suda pravde EU donetoj 4. jula 2023. godine u predmetu koji se tiče kompanije Meta, u čijem je vlasništvu Fejsbuk (CJEU – C-251/21 Meta Platforms and Others v Bundeskartellamt), a shodno kojoj tela za zaštitu konkurencije u okviru ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja mogu odlučivati o (ne)usaglašenosti postupanja privrednih subjekata sa odredbama GDPR-a („Presuda“).

Okolnosti slučaja

Naime, kompanija Meta (Meta Platforms Ireland), kao što je to prethodno pomenuto, pruža uslugu društvene mreže Fejsbuk, dok druge kompanije koje pripadaju Meta grupi pružaju usluge drugih mreža, odnosno aplikacija (kao što su Instagram i WhatsApp).

Poslovni model ove kompanije, između ostalog, podrazumeva personalizovano oglašavanje na Fejsbuku, bazirano na detaljnoj analizi aktivnosti korisnika ove aplikacije i drugih onlajn servisa koje pruža Meta grupa. Naime, korisnici daju svoje lične podatke kada se registruju na Fejsbuk, s tim da, pored toga, Meta prikuplja podatke o korisnicima i putem drugih servisa koje pružaju kompanije iz ove grupe, ali i posredstvom aplikacija trećih lica, odnosno sa drugih veb lokacija. Svi ti podaci se potom povezuju sa korisničkim nalozima, a njihov zbirni prikaz omogućava Meti da izvede detaljne zaključke o preferencijama i interesovanjima korisnika.

Navedene podatke Meta obrađuje na osnovu ugovora koji zaključuje sa korisnikom kada se isti registruje na Fejsbuk i prihvati opšte uslove korišćenja (koje mora da prihvati kako bi koristio predmetnu mrežu).

Nemačka federalna kancelarija za kartele (Bundeskartellamt), kao nadležno antimonopolsko telo, pokrenula je postupak istrage protiv nekoliko kompanija iz Meta grupe (Meta Platforms, Meta Platforms Ireland i Facebook Deutschland), te je odlukom donetom u okviru predmetnog postupka istima zabranila da korišćenje Fejsbuka, putem opštih uslova korišćenja ove platforme, uslove obradom podataka o korisniku koji su prikupljeni mimo predmetne aplikacije (van Fejsbuka), kao i da obrađuju podatke o ličnosti bez pristanka korisnika, nalazeći da takva obrada predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja koji Meta ima na tržištu društvenih mreža u Nemačkoj. Razlog ovakve odluke leži u načelima i odredbama GDPR-a, tj. pomenuti organ smatra da takva obrada nema utemeljenje ni opravdanje u odredbama članova 6(1) i 9(2) GDPR-a.

Protiv ove odluke, Meta je podnela tužbu Višem regionalnim sudom u Dizeldorfu, koji se potom obratio Sudu pravde EU radi preliminarne odluke.

Nalaženje suda

U nastavku donosimo pregled najznačajnijih navoda Presude.

1. Na prvom mestu, Sud pravde EU je zauzeo stanovište da, u kontekstu ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja od strane izvesnog privrednog subjekta na određenom tržištu, može biti neophodno da nadležni nacionalni organ za zaštitu konkurencije ispita da li je praksa tog subjekta u skladu sa drugim pravilima, tj. onima koja se ne odnose striktno na zaštitu konkurencije, kao što je npr. GDPR. Saglasno navedenom, sud smatra da, u skladu sa odredbama člana 51 GDPR-a, te člana 4(3) Ugovora o EU, nacionalno telo za zaštitu konkurencije može utvrditi da opšti uslovi korišćenja privrednog subjekta i njihova primena nisu u skladu sa GDPR-om, onda kada je to neophodno kako bi se ispitalo postojanje zloupotrebe dominantnog položaja.

Ukoliko je postupanje subjekta koje je predmet ispitivanja od strane antiminoploskog organa, a koje se tiče usklađenosti sa GDPR-om, prethodno razmatrano od strane organa nadležnog za pitanja zaštite podataka o ličnosti ili suda, telo za zaštitu od konkurencije ne može odstupiti od takve odluke. Naime, antimonopolski organ je dužan da takvo stanovište uzme u obzir, s tim da može izvesti vlastiti zaključak o istom iz ugla propisa o zaštiti konkurencije.

2. Nadalje, Sud pravde EU je u konkretnom slučaju razmatrao i presudio da prikupljanje podataka o ličnosti putem interfejsa, kolačića i sličnih tehnologija, i to podataka o posetama korisnika određenim veb lokacijama i aplikacijama, te povezivanje tih podataka sa individualnim korisničkim nalogom i njihovo dalje korišćenje od strane operatora društvene mreže, predstavlja obradu posebnih vrsta podataka o ličnosti u smislu odredaba člana 9. GDPR-a.

Inače, takva obrada je načelno zabranjena, izuzev pod uslovima propisanim odredbama člana 9(2) GDPR-a.

3. Pored toga, sud je, ispitujući da li radnje obrade podataka koje preduzimaju kompanije iz Meta grupe imaju adekvatan pravni osnov u smislu odredaba člana 6(1) GDPR-a, ustanovio da je obrada u vezi sa izvršenjem ugovora zaključenog sa korisnikom zakonita samo pod uslovom da je ista objektivno neophodna. Ovo je slučaj onda kada se glavni predmet, odnosno cilj ugovora ne može ostvariti bez preduzimanja konkretne obrade.

Sa tim u vezi, sud je izrazio sumnju u pogledu toga da li Meta ispunjava pomenute uslove, uz navođenje da, u odsustvu pristanka lica na koje se podaci odnose, personalizovano oglašavanje kojim Fejsbuk finansira svoje poslovanje ne može potkrepiti legitimni interes kao osnov obrade u smislu GDPR-a.

4. Na kraju, sud je našao da činjenica da operater društvene mreže, kao rukovalac podacima o ličnosti, ima dominantan položaj na određenom tržištu ne sprečava korisnike predmetne mreže da daju punovažan pristanak za obradu njihovih ličnih podataka u smislu odredbe člana 4(11) GDPR-a.

Međutim, s obzirom da takav položaj može uticati na slobodu izbora tih korisnika, odnosno stvoriti jasnu neravnotežu između njih i rukovaoca podacima, Sud pravde EU je istakao da je to važan faktor u utvrđivanju da li je pristanak zaista bio pravno valjan, a naročito slobodno dat (što je na rukovaocu da dokaže).

Ceo tekst presude dostupan je ovde.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.