Privremeni i povremeni poslovi u praksi izazivaju nedoumice, naročito u pogledu granice između rada van radnog odnosa i rada koji, po svojoj prirodi, ima obeležja radnog odnosa. Pogrešna primena ovog instituta, kao i njegova zloupotreba u slučajevima kada se ovaj oblik angažovanja koristi za poslove trajnog i kontinuiranog karaktera, mogu imati značajne pravne posledice za poslodavce.

Zakon o radu uređuje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova kao jedan od načina angažovanja radne snage, kojim se ne zasniva radni odnos. Stoga, angažovano lice nema svojstvo zaposlenog, te se na njega ne mogu primeniti prava i obaveze koje Zakon o radu garantuje isključivo zaposlenima.

Šta su privremeni i povremeni poslovi?

Poslodavac može, za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Privremeni poslovi predstavljaju kratkotrajne poslove koji se obavljaju u kontinuitetu tokom određenog vremenskog perioda, kao što su, primera radi, privremeni unos i obrada podataka, logistička podrška pri preseljenju poslovnih prostorija, sređivanje arhivske građe i slično.

Povremeni poslovi su takođe kratkotrajni poslovi, ali se oni ne obavljaju u kontinuitetu, već s vremena na vreme, odnosno prema potrebi. Kao primer se mogu navesti poslovi u vezi sa organizacijom priredbi, događaja, promotivnih aktivnosti, popisa robe i sličnih poslova.

Često se u pravnoj terminologiji govori o privremenim i povremenim poslovima kao o jedinstvenom terminu. Međutim, ugovor može biti zaključen samo za povremene poslove, samo za privremene poslove, a može obuhvatati i njihovu kombinaciju.

Bitno obeležje ovih poslova jeste da oni ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Radi se o radnim danima, što ne podrazumeva dane kada lice nije bilo angažovano po navedenom ugovoru. Broj radnih dana ne može biti prekoračen. Takođe, ograničenje broja dana vezuje se za kalendarsku godinu, dakle za period od 1. januara do 31. decembra.

Ukoliko je jedno lice već bilo angažovano u jednoj kalendarskoj godini u maksimalnom trajanju od 120 radnih dana, ne postoji mogućnost produženja tog ugovora, niti zaključenja novog ugovora za obavljanje istih poslova u istoj kalendarskoj godini. Iako zakon ne propisuje koliko puta između istih strana ugovor može biti zaključen, potrebno je voditi računa o navedenim ograničenjima.

Druga važna karakteristika ovog ugovora jeste da se radi o poslovima koji su po svojoj prirodi kratkotrajni i koji se javljaju privremeno ili povremeno. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne bi trebalo koristiti za obavljanje poslova za kojima kod poslodavca postoji trajna potreba, naročito ako su ti poslovi sistematizovani opštim aktom poslodavca.

Zakonom nije definisano da to ne mogu biti poslovi iz delatnosti poslodavca, kao što je to slučaj kod ugovora o delu. Upravo činjenica da se ugovor o privremenim i povremenim poslovima može koristiti i za poslove koji jesu u okviru delatnosti, povećava potrebu da se jasno utvrdi da za tim poslovima ne postoji trajna i kontinuirana potreba.

Ko su ugovorne strane?

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje poslodavac i fizičko lice koje preuzima obavezu da izvrši određeni posao.

Fizičko lice sa kojim se zaključuje ugovor može biti:

• Nezaposleno lice;
• Zaposleni koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
• Korisnik starosne penzije;
• Član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

Jedna od dilema jeste da li zaposleni koji je već u radnom odnosu kod poslodavca, može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa istim poslodavcem. Ukoliko je zaposleni u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, nema smetnji da sa istim poslodavcem zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima za poslove koji nisu sistematizovani i spadaju u kategoriju privremenih i povremenih poslova, i to do punog radnog vremena.

Forma ugovora

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima mora biti zaključen u pisanoj formi. Elementi samog ugovora nisu posebno propisani Zakonom o radu, ali je, pored podataka o ugovornim stranama, datumu i mestu zaključenja ugovora, bitno navesti vrstu poslova koji su predmet ugovora, opis tih poslova, mesto njihovog obavljanja, način izvršenja, vreme angažovanja, period na koji se ugovor zaključuje, kao i visinu naknade za obavljeni rad.

Pored navedenog, poželjno je urediti i rok i način isplate naknade, prava i obaveze ugovornih strana, kao i uslove pod kojima ugovor može prestati pre isteka perioda na koji je zaključen.

Prava radno angažovanog lica

Lice angažovano van radnog odnosa po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nema svojstvo zaposlenog u smislu Zakona o radu. Prava kao što su pravo na godišnji odmor, odsustva, topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora, naknada troškova prevoza neka su od prava koja ova kategorija angažovanih lica ne ostvaruje kroz rad van radnog odnosa.

Ukoliko poslodavac želi da radno angažovanom licu prizna određena prava, na primer naknadu troškova prevoza ili naknadu za ishranu u toku rada, potrebno je da takva prava budu izričito predviđena ugovorom o privremenim i povremenim poslovima.

Iako angažovano lice po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nema svojstvo zaposlenog, po osnovu ovog angažovanja stiče status osiguranika obaveznog socijalnog osiguranja i time ostvaruje pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Prestanak ugovora o privremenim i povremenim poslovima

S obzirom na to da se ne radi o radnom odnosu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može prestati istekom roka na koji je zaključen, sporazumom ugovornih strana, smrću fizičkog lica, imajući u vidu da se radi o ugovoru intuitu personae, kao i iz drugih razloga predviđenih samim ugovorom.

Budući da lice angažovano po ovom osnovu nema svojstvo zaposlenog, poslodavac nije dužan da sprovodi zakonom propisanu proceduru za otkaz ugovora o radu, niti se primenjuju zakonom propisani otkazni rokovi koji važe za zaposlene.

Zloupotreba privremenih i povremenih poslova

Ugovor o radu na određeno vreme, za razliku od ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jeste ugovor kojim se zasniva radni odnos. Njegovo trajanje je unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Razlog zaključenja ugovora o radu na određeno vreme jeste postojanje vremenski ograničene potrebe poslodavca za radom određenog zaposlenog. Ta potreba može postojati i u okviru redovne organizacije rada poslodavca, ali mora biti objektivno ograničena rokom, završetkom određenog posla ili nastupanjem određenog događaja.

Nasuprot tome, razlog zaključenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima nije zasnivanje radnog odnosa, već obavljanje poslova van radnog odnosa, i to samo onih poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Sličnost ovih ugovora ogleda se u njihovom vremenskom ograničenju. Međutim, suštinska razlika je u pravnoj prirodi angažovanja: ugovorom o radu na određeno vreme zasniva se radni odnos, dok se po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima rad obavlja van radnog odnosa.

Upravo zbog te razlike, u praksi se ugovor o privremenim i povremenim poslovima često zloupotrebljava radi prikrivanja radnog odnosa. Pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv, već stvarna sadržina pravnog odnosa koji je njime zasnovan.

Ukoliko lice po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima obavlja poslove koji nisu ni privremeni ni povremeni, već se kod poslodavca obavljaju neprekidno, predstavljaju deo redovne delatnosti poslodavca ili su sistematizovani opštim aktom poslodavca kao poslovi za kojima postoji trajna potreba, tada se može postaviti pitanje ništavosti takvog ugovora, jer njegova forma ne odgovara stvarnoj prirodi rada.

Sudska praksa potvrđuje da se u slučaju zaključivanja više uzastopnih ugovora o privremenim i povremenim poslovima mora ceniti da li se zaista radi o poslovima privremenog i povremenog karaktera ili o poslovima za čije obavljanje kod poslodavca postoji stalna potreba. Ako se utvrdi da je lice kontinuirano obavljalo poslove iz delatnosti poslodavca, koji po svojoj prirodi nisu privremeni ni povremeni, takvo angažovanje može ukazivati na prikrivanje radnog odnosa.

U tom smislu, u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2780/21 od 09.02.2022. godine zauzet je stav da se, u slučaju zaključenja više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kada se ne radi o poslovima koji imaju karakter privremenih i povremenih poslova, već o poslovima za čije obavljanje postoji stalna potreba i koji su po svojoj prirodi poslovi iz delatnosti poslodavca, može utvrditi da je lice zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda izraženom u rešenju Rev2 805/21 od 20.01.2022. godine, u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne primenjuje se rok za pokretanje radnog spora iz Zakona o radu, već pravilo iz člana 110. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome se pravo na isticanje ništavosti ne gasi.

Pojednostavljeno radno angažovanje na sezonskim poslovima u određenim delatnostima

Važno je naglasiti da je posebnim zakonom zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u određenim delatnostima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva omogućen pojednostavljen način radnog angažovanja lica na poslovima koji su sezonskog karaktera.

Pojednostavljeno radno angažovanje podrazumeva da se rad može obavljati bez zaključenja ugovora u pisanom obliku. Poslodavac je dužan da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, te stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova.

Sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Ukoliko pitanja radnog angažovanja na sezonskim poslovima nisu uređena ovim posebnim zakonom primenjuju se odredbe Zakona o radu u delu kojim se uređuju privremeni i povremeni poslovi.

Suština angažovanja je važnija od naziva ugovora

Zaključenje ugovora o privremenim i povremenim poslovima opravdano je samo kada je potreba za radom zaista kratkotrajna, vremenski ograničena i uslovljena prirodom posla. Ovaj ugovor ne sme služiti kao zamena za radni odnos, naročito kada se lice angažuje na sistematizovanim poslovima za koje postoji trajna potreba. U suprotnom, postoji rizik da takvo angažovanje bude ocenjeno kao prikriveni radni odnos. Pravilna procena prirode posla, vremenskog trajanja angažovanja i faktičkog odnosa između ugovornih strana ključni je preduslov za zakonitu primenu ovog instituta.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.