Kada je reč o strancima koji borave ili planiraju boravak u Republici Srbiji, najčešće se u praksi susrećemo s pitanjima koja se odnose na proceduru izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad stranaca u Republici Srbiji („Jedinstvena dozvola“). Međutim, postoje brojne nedoumice u pogledu pravnih posledica koje nastupaju kada strancu prestane radni odnos. Odgovori nisu eksplicitno navedeni u jednom zakonu ili podzakonskom aktu već je neophodno sprovesti sveobuhvatnu analizu i tumačenje više međusobno povezanih propisa koji regulišu ovu oblast.

Radi dobijanja preciznih odgovora, potrebno je praviti razliku u zavisnosti od toga da li je strancu radni odnos prestao:

1. pre isteka važenja Jedinstvene dozvole ili
2. istekom važenja Jedinstvene dozvole.

1. Prestanak radnog odnosa pre isteka važenja Jedinstvene dozvole

• Mogućnost br. 1: Promena poslodavca

Ukoliko strancu radni odnos prestane pre isteka važenja Jedinstvene dozvole, on ima pravo da radni odnos zasnuje kod drugog poslodavca. Za vreme važenja Jedinstvene dozvole, stranac (ali i poslodavac u ime stranca, kao i pravno ili fizičko lice ovlašćeno od strane stranca ili poslodavca) može podneti zahtev za promenu osnova rada, promenu poslodavca ili zapošljavanje kod dva ili više poslodavaca.

O navedenom zahtevu odlučuje mesno nadležna organizaciona jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje, u roku od 10 dana od dana prijema urednog zahteva, a saglasnost dostavlja podnosiocu zahteva putem jedinstvenog veb-portala. Po dobijanju ove saglasnosti, stranac može promeniti osnov rada, poslodavca ili se zaposliti kod dva ili više poslodavaca, bez potrebe za podnošenjem novog zahteva za izdavanje Jedinstvene dozvole (pod uslovom da se sve promene odvijaju u okviru njenog važenja).

• Mogućnost br. 2: Ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti

Ukoliko stranac ostane bez posla, a ne uspe da pronađe novi, postavlja se pitanje njegovih prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Stranac se smatra nezaposlenim u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ostvaruje jednaka prava kao državljani Republike Srbije, ako su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom. Pored uslova koji važe i za domaće državljane, potrebno je da stranac za sve vreme trajanja prava ima regulisan boravak u Republici Srbiji. Da bi stranac uopšte mogao da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao nezaposleni, potrebno je da ima odobrenje za stalni ili privremeni boravak u Republici Srbiji. Prestanak zakonitog boravka doveo bi i do prestanka ostvarivanja prava iz obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja kojim se obezbeđuju sledeća prava za slučaj nezaposlenosti:

1. novčana naknada,
2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom i
3. druga prava u skladu sa zakonom.

Stranac koji je bio prijavljen na osiguranje može da ostvari pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, na isti način kao i domaći državljani, pod uslovom da je njegov boravak u Republici Srbiji zakonit.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji ovaj zahtev podnese po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva, dok nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, u skladu sa zakonom, nema pravo na novčanu naknadu.

Opšti uslovi za ostvarivanje prava na novčanu naknadu, koje moraju ispuniti i domaći državljani, odnose se na dužinu trajanja osiguranja (da je lice bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci), kao i na razloge prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja (nisu svi razlozi podobni da budu osnov za isplatu ove naknade). Poseban uslov, kao što je već navedeno, jeste da stranac za sve vreme trajanja prava ima regulisan boravak u Republici Srbiji.

Stranac koji je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Članovi porodice stranca korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu, pod uslovom da imaju regulisan boravak u Republici Srbiji.

2. Prestanak radnog odnosa istekom važenja Jedinstvene dozvole

Pored razloga za prestanak radnog odnosa utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad, strancu prestaje radni odnos i prestankom važenja Jedinstvene dozvole. U tom slučaju, otpao bi osnov za zakonit boravak stranca u Republici Srbiji (ukoliko stranac ne ispunjava uslove za boravak u Republici Srbiji po nekom drugom osnovu). Strancu koji nezakonito boravi na teritoriji Republike Srbije, nadležni organ donosi rešenje o vraćanju i određuje rok za dobrovoljni povratak u kome je dužan da napusti Republiku Srbiju.

U ovom slučaju, stranac ne bi bio u mogućnosti da ostvari prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Zaključak

Iz svega navedenog može se izvesti zaključak da je nesumnjiva namera zakonodavca da strance izjednači sa domaćim državljanima u pogledu ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti, kao i svih drugih prava i obaveza u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja. Ipak, prava stranaca ograničena su propisima koji regulišu njihov boravak na teritoriji Republike Srbije te bi svako kršenje ovih propisa dovelo i do prestanka ostvarivanja navedenih prava.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.