Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja se sprovodi kroz sistem zdravstvene zaštite.

Pružaoci zdravstvene zaštite su: zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti (druga pravna lica), privatna praksa,  zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, druge visokoškolske ustanove, odnosno naučno-obrazovne i naučne ustanove, uz mišljenje Ministarstva.

U nastavku teksta biće prikazani oblici privatne prakse, ko može biti osnivač privatne prakse, uslovi koje je potrebno ispuniti radi otpočinjanja poslovanja, kao i postupak registracije.

Pružanjem zdravstvene usluge u okviru privatne prakse obezbeđuje se veća dostupnost zdravstvenim usluga korisnicima i podstiče konkurentnost i unapređenje kvaliteta zdravstvene usluge.

Privatna prakse može otpočeti sa radom tek po ispunjenju svih zakonom propisanih uslova i dobijanju dozvola nadležnih organa.

Oblici privatne prakse

Privatna praksa se može osnovati kao:

• lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička);
• ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička);
• poliklinika;
• laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom);
• apoteka privatna praksa;
• ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju);
• laboratorija za zubnu tehniku.

Poliklinika se može osnovati za najmanje dve različite oblasti medicine, odnosno dentalne medicine.

Privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, pripreme krvi i komponenata krvi, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, ćelija i tkiva kao delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko-obdukcijsku i sudsko-medicinsku delatnost, kao ni zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

Ko može biti osnivač privatne prakse?

Privatnu praksu može osnovati nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, koji ispunjava propisane uslove.

Lekarsku ordinaciju, ordinaciju dentalne medicine, polikliniku, laboratoriju (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom) i apoteku privatnu praksu može osnovati zdravstveni radnik sa završenim odgovarajućim integrisanim akademskim studijama zdravstvene struke.

Ambulantu (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju) i laboratoriju za zubnu tehniku može osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem zdravstvene struke, a delatnost se može obavljati samo na osnovu izveštaja nadležnog doktora medicine, odnosno doktora dentalne medicine, koji sadrži uputstvo o primeni terapije, odnosno izradi protetske nadoknade ili ortodontskog aparata.

Utvrđivanje ispunjenosti uslova

Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, i to uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova i medicinskih sredstava.

Poliklinika, osim osnivača koji obavlja delatnost kao preduzetnik, mora imati zdravstvene radnike odgovarajućeg obrazovanja, sa licencom nadležne komore, u radnom odnosu na neodređeno vreme, za svaku od oblasti medicine, odnosno dentalne medicine u sastavu poliklinike.

Ispunjenost uslova utvrđuje Ministarstvo zdravlja proverom neophodne dokumentacije i izlaskom na teren. Privatna praksa može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Privatna praksa koja koristi izvore jonizujućih zračenja mora ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje zaštita od jonizujućeg zračenja.

Registracija u Agenciji za privredne registre

Nakon utvrđivanja ispunjenosti uslova, po osnovu rešenja Ministarstva zdravlja, privatna praksa se upisuje u registar Agencije za privredne registre.

Privatna praksa obavlja zdravstvenu delatnost u formi preduzetnika, te  zdravstveni radnik može osnovati samo jednu privatnu praksu. Danom upisa u registar Agencije za privredne registre, privatna praksa počinje sa radom.

Podaci o privatnim praksama koje obavljaju zdravstvenu delatnost mogu se naći u okviru Jedinstvene evidencije subjekata u zdravstvu Agencije za privredne registre, dostupne preko ovog linka.

Zaključak

Osnivanje privatne prakse u Republici Srbiji predstavlja kompleksan postupak, u kome privredni subjekt prolazi kroz različite administrativne postupke i administrativne zahteve, iz oblasti zdravstva, poreza, privrednog i radnog prava, imajući u vidu značaj zdravstvene delatnosti i važnu ulogu privatnih praksi u sistemu zdravstvene zaštite.

Za razliku od uobičajenog modela registracije privrednog subjekta, osnivača privatne prakse pre samog koraka registracije u Agenciji za privredne registre, na putu do početka obavljanja delatnosti očekuje proces pripreme i kontrole od strane nadležnih organa kako bi se obezbedilo zakonito pružanje zdravstvene usluge.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.