Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zauzelo je novo stanovište po pitanju elektronske dostave rešenja o korišćenju godišnjeg odmora. Ovaj stav predstavlja značajno odstupanje u odnosu na raniju praksu i donosi poslodavcima veću pravnu sigurnost u svakodnevnom poslovanju.

Elektronska dostava rešenja o godišnjem odmoru prema Zakonu o radu

Zakon o radu propisuje da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može biti dostavljeno zaposlenom u elektronskoj formi, s tim što je, na zahtev zaposlenog, poslodavac dužan da ga dostavi i u pisanoj formi.

Zakon ne definiše šta se smatra elektronskom dostavom, što je u praksi otvorilo više pitanja – da li je za punovažnost rešenja potreban kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica ili je dovoljna i druga forma potpisa, da li se rešenje izrađuje u papirnom obliku, a potom skenirano dostavlja zaposlenom, i drugo.

Stav iz 2015. godine – stroži uslovi

U ranijem mišljenju iz 2015. godine, Ministarstvo je zauzelo stav da rešenje, kada se dostavlja elektronskim putem, treba da bude skenirano, te da ne mora biti u skladu sa (tada važećim) Zakonom o elektronskom potpisu. Pri tome je posebno naglašena obaveza poslodavca da obezbedi dokaz da je zaposleni primio i pročitao dostavljeni mejl, čime se praktično tražio dokaz o uručenju kao uslov za urednost dostave.

Novo mišljenje iz 2026. godine – širi pojam elektronske dostave

Najnovije mišljenje Ministarstva, izdato u maju 2026. godine, ide korak dalje i daje znatno fleksibilnije tumačenje. Prema novom stavu Ministarstva, s obzirom na to da Zakon o radu ne definiše pojam elektronske dostave, svaki oblik elektronske komunikacije smatra se urednim dostavljanjem rešenja o godišnjem odmoru. To uključuje i rešenje na koje je nalepljena skenirana slika potpisa (faksimil) ovlašćenog lica, a koje je dostavljeno zaposlenom elektronskim putem (npr. putem mejla).

Ministarstvo dodatno ukazuje da ispunjenost uslova za elektronski potpis, u smislu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, spada u nadležnost Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Na ovaj način je jasno razgraničeno pitanje forme dostave od pitanja validnosti elektronskog potpisa kao posebnog instituta.

Šta se menja za poslodavce u praksi

Upoređujući ova dva mišljenja, uočava se da je raniji, stroži zahtev, obaveza pribavljanja dokaza da je zaposleni primio i pročitao dostavljeno rešenje, u novom mišljenju izostavljen kao uslov urednosti dostave. Akcenat se sada stavlja na sam oblik komunikacije, a ne na potvrdu prijema, što poslodavcima daje veću operativnu slobodu prilikom dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru putem mejla, internih portala ili drugih elektronskih kanala.

Ipak, bez obzira na ovu fleksibilnost, poslodavci moraju da imaju u vidu da:

• Rešenje i dalje mora da ispunjava sve zakonom propisane elemente (pisani oblik, obrazloženje, pravna pouka);
• Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da zahteva dostavu rešenja i u pisanoj formi, a poslodavac je dužan da po tom zahtevu postupi.

Ključne napomene za poslodavce

Iako novo mišljenje liberalizuje uslove elektronske dostave, poslodavci bi trebalo da i dalje vode evidenciju o dostavljenim rešenjima (npr. čuvanjem poslatih mejlova). Na taj način će u eventualnom radnom sporu moći lakše da dokažu da je zaposleni blagovremeno obavešten o periodu korišćenja odmora. Pravna sigurnost se najbolje obezbeđuje kombinacijom usklađenosti sa formalnim zahtevima zakona i urednim arhiviranjem poslovne dokumentacije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.