Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (“Ministarstvo”) nedavno je zauzelo stav da su poslodavci dužni da osiguraju zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni glasnik RS br. 35/2023) (“ZBZR 2023”), odnosno do 7. maja 2025. godine (mišljenje broj 001104700 2025 13401 000 000 011 024 od 17.03.2025. godine).

Ova obaveza, u cilju obezbeđivanja naknade štete, načelno je regulisana odredbama člana 67. ZBZR 2023. Zakon, dalje, upućuje da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju zakonom.

Još u periodu važenja prethodnog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni glasnik RS br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon) („ZBZR 2005“), na snazi su bile identične odredbe (član 53), te u tom smislu odredbe pomenutog člana 67. ZBZR 2023 nisu novina.

Ono što jeste novina svakako je stav Ministarstva u pogledu obaveze poslodavaca da se usklade sa ovim regulatornim zahtevom.

Naime, Ministarstvo je ranije bilo stava da poslodavci ne mogu efektivno da izvrše predmetnu obavezu sve dok ne bude donet poseban zakon na koji upućuje ZBZR 2005, te da stoga ovo osiguranje postoji samo kao mogućnost za poslodavce (na primer, mišlјenje Ministarstva broj 011-00-00016/2015-01 od 03.04.2015. godine).

Ministarstvo je sada stava da su poslodavci dužni da ispune ovu obavezu u opštem roku za usaglašavanje sa ZBZR 2023, a koji ističe 7. maja.

Iako je u prethodnom periodu bilo više najava za donošenje posebnog zakona o osiguranju, on još uvek nije donet. Podsećamo da je 2019. godine bila proglašena Godinom bezbednosti i zdravlja na radu, te da je u toku te godine trebalo da bude donet novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i zakon koji će urediti osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti, ali to se nije desilo. U odsustvu posebnog zakona, Ministarstvo je sada zauzelo stav da se obaveza osiguranja ispunjava pod opštim uslovima, odnosno u skladu sa Zakonom o osiguranju.

Bez bližih odrednica, to znači da poslodavac, nezavisno od delatnosti koju obavlja i identifikovanih rizika u poslovnom procesu, može da se samostalno odluči za visinu premije, kao i druge uslove osiguranja, shodno ponudama osiguravajućih kuća, jer ne postoje propisani limiti.

Mnogi poslodavci su još ranije obezbedili ovo osiguranje za zaposlene, na dobrovoljnoj osnovi, rukovodeći se poslovnim razlozima. Poslodavci koji to do sada nisu radili, treba da osiguraju zaposlene do 7. maja, a oni koji jesu, da provere obuhvat polisa, odnosno da li su uključeni rizici i povrede na radu i profesionalne bolesti.

Za razliku od ZBZR 2005, ZBZR 2023 propisuje novčane kazne za poslodavce koji ne ispune ovu obavezu, i to:

• od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za pravno lice;
• od 30.000 do 150.000 za odgovorno lice kod poslodavca.

Imajući u vidu navedeno, mora se postaviti pitanje šta će u ovom slučaju zapravo biti obuhvaćeno kontrolom od strane nadležne inspekcije, odnosno kako će se ceniti usaglašenost poslodavca sa propisanim zahtevima. U odsustvu bilo kakvih bližih odrednica, svaka takva kontrola se mora iscrpeti u strogo formalnoj kontroli postojanja polise osiguranja, čime se – suprotno svrsi svakog pravnog uređivanja, forma stavlja ispred suštine. Drugim rečima, izvesna obaveza je nametnuta poslodavcima, sa u najmanju ruku – nejasnim efektima po zaposlene.

Dodatno, odstupanje u tumačenju i primeni propisa u situaciji kada relevantne odredbe propisa nisu izmenjene, dodatno stvara pravnu nesigurnost i, kao takvo, neprihvatljivo je u pravnom prometu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.