U sportu, gun jumping označava preuranjeni start, tačnije trenutak kada takmičar krene pre znaka za početak trke. U M&A transakcijama ovaj izraz opisuje situaciju u kojoj strane počnu da sprovode transakciju pre nego što za to budu ispunjeni uslovi propisani pravilima o kontroli koncentracija.

Rizik se najčešće javlja između potpisivanja ugovora o kupoprodaji udela ili akcija (signing) i realizacije transakcije (closing). Kupac u tom periodu ima legitiman interes da sačuva vrednost ciljnog društva i pripremi buduću integraciju. Međutim, sve do zakonitog prenosa kontrole ciljno društvo mora nastaviti da posluje samostalno.

Zato se već prilikom pripreme transakcione dokumentacije postavlja pitanje koliko uticaja kupac sme da ima na poslovanje ciljnog društva pre odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije?

Šta je gun jumping?

Gun jumping je zajednički naziv za postupanja kojima strane pre realizacije transakcije počnu da sprovode transakciju ili usklađuju svoje tržišno ponašanje kao da je kontrola nad ciljnim društvom već preneta na kupca.

Zakon o zaštiti konkurencije ne koristi izraz gun jumping, ali propisuje obavezu prijave koncentracije kada su ispunjeni zakonski uslovi i obavezu učesnika da prekinu njeno sprovođenje do donošenja rešenja Komisije. Ova obaveza se naziva obavezom mirovanja (standstill obligation).

U praksi se izraz gun jumping koristi za dve povezane, ali pravno različite vrste rizika, iako Zakon ne poznaje ovu terminologiju. Prva se odnosi na preuranjeno sprovođenje koncentracije, odnosno povredu obaveze prijave i mirovanja (procedural gun jumping). Druga se odnosi na nedozvoljenu koordinaciju tržišnog ponašanja strana pre realizacije transakcije (substantive gun jumping), koja može predstavljati povredu pravila o restriktivnim sporazumima.

Ista radnja u određenim okolnostima može otvoriti oba pitanja.

Povreda obaveze prijave i mirovanja (procedural gun jumping)

Proceduralni gun jumping postoji kada strane ne prijave koncentraciju u propisanom roku ili je sprovedu pre nego što dobiju potrebno odobrenje. Najočigledniji primer bio bi prenos udela, akcija ili upravljačkih prava na kupca pre odluke Komisije.

Međutim, povreda može nastati i bez formalne realizacije transakcije. Ako ugovorena prava ili stvarno ponašanje strana kupcu već omogućavaju da odlučujuće utiče na ciljno društvo, može se smatrati da je koncentracija makar delimično sprovedena.

Nedozvoljena koordinacija pre realizacije transakcije (substantive gun jumping)

Sve do realizacije transakcije kupac i ciljno društvo ostaju pravno i poslovno nezavisni učesnici na tržištu. Zbog toga ne smeju unapred usklađivati svoje tržišno ponašanje niti nastupati kao da je kontrola već preneta na kupca.

Rizik je naročito izražen kada su kupac i ciljno društvo stvarni ili potencijalni konkurenti. Dogovaranje cena i popusta, podela kupaca ili tržišta, usklađivanje ponuda i slično ponašanje može predstavljati restriktivni sporazum.

Pojedina radnja može istovremeno predstavljati i preuranjeno sprovođenje koncentracije i nedozvoljenu koordinaciju. Na primer, ako kupac pre realizacije transakcije odobrava cene ciljnog društva ili odlučuje o njegovim ponudama kupcima, time može prerano steći uticaj na njegovo poslovanje, ali i uskladiti tržišni nastup dva još uvek nezavisna učesnika.

Da li je dozvoljeno potpisati ugovor pre odobrenja Komisije? 

Obaveza mirovanja ne sprečava strane da potpišu ugovor pre dobijanja odobrenja. M&A ugovori se upravo zato najčešće zaključuju tako da je realizacija transakcije uslovljena prethodnim pribavljanjem odobrenja Komisije i drugih nadležnih organa.

Samo potpisivanje ugovora po pravilu ne predstavlja prenos kontrole ako prodavac zadržava vlasnička i upravljačka prava, a ciljno društvo nastavlja da donosi poslovne odluke nezavisno od kupca. Ipak, nije dovoljan samo formalni razmak između signing-a i closing-a. Sadržina ugovora i stvarno ponašanje strana moraju potvrđivati da kupac još nije preuzeo kontrolu.

Posebno su značajne obaveze prodavca koje važe u periodu između potpisivanja ugovora i realizacije transakcije. Njima se prodavac obavezuje da obezbedi da ciljno društvo nastavi redovno da posluje i da određene vanredne odluke ne donosi bez prethodne saglasnosti kupca. Svrha ovih obaveza jeste očuvanje vrednosti i karaktera ciljnog društva, a ne omogućavanje kupcu da upravlja njegovim svakodnevnim poslovanjem.

Ugovorne odredbe kojima se štiti vrednost ciljnog društva mogu, u zavisnosti od okolnosti konkretne transakcije, obuhvatiti i obavezu pribavljanja saglasnosti kupca za promene osnovnog kapitala ili osnivačkih akata, isplatu vanrednih dividendi, otuđenje imovine od posebnog značaja ili preuzimanje značajnog zaduženja izvan redovnog poslovanja.

Saglasnost kupca, međutim, može biti problematična ako je postavljena toliko široko da kupcu omogućava da utiče na redovno poslovanje ciljnog društva, naročito na određivanje cena i popusta, zaključivanje uobičajenih ugovora sa kupcima i dobavljačima, marketinške, proizvodne i prodajne aktivnosti ili redovno zapošljavanje. Zato situacije u kojima je takva saglasnost potrebna treba ograničiti na jasno određene, vanredne i značajne odluke, dok iznosi iznad kojih je potrebna saglasnost kupca treba da budu prilagođeni veličini i uobičajenom načinu poslovanja ciljnog društva.

Razmena informacija tokom due diligence postupka

Due diligence podrazumeva da kupac dobije podatke potrebne za procenu vrednosti i rizika ciljnog društva. Međutim, razmena informacija može postati problematična ako kupcu omogući da pre realizacije transakcije utiče na poslovne odluke ciljnog društva ili da svoje tržišno ponašanje prilagodi na osnovu podataka kojima inače ne bi imao pristup.

Rizik je naročito izražen kada su kupac i ciljno društvo stvarni ili potencijalni konkurenti, a razmenjuju aktuelne ili buduće podatke o cenama, popustima, maržama, kupcima, planiranim ponudama, proizvodnim kapacitetima ili poslovnoj strategiji. Takva razmena može prerasti u nedozvoljenu koordinaciju njihovog tržišnog ponašanja, čak i ako transakcija na kraju ne bude zaključena. Zato pristup ovim podacima treba ograničiti na ono što je zaista potrebno za procenu transakcije.

Kada je razmena poslovno osetljivih informacija ipak neophodna za procenu transakcije, rizik se može ograničiti korišćenjem clean team struktura, ograničavanjem kruga lica koja imaju pristup tim podacima i, gde je moguće, razmenom agregiranih ili istorijskih podataka.

Priprema integracije pre realizacije transakcije

Strane pre realizacije transakcije mogu da planiraju integraciju, odnosno da pripreme aktivnosti koje će se sprovoditi tek nakon zakonitog prenosa kontrole. To može obuhvatiti formiranje radnih timova, analizu informacionih sistema i internih procedura, pripremu buduće organizacione strukture i utvrđivanje aktivnosti koje treba preduzeti prvog dana nakon zaključenja transakcije.

Planiranje ipak treba razlikovati od sprovođenja integracije. Pre realizacije transakcije strane ne bi trebalo da objedinjuju prodajne timove ili da zajednički pregovaraju sa kupcima o cenama i drugim komercijalnim uslovima.

Odluke koje će se primenjivati nakon prenosa kontrole mogu biti unapred pripremljene, ali pre realizacije transakcije ne bi trebalo da proizvode poslovne posledice. Ciljno društvo do tada mora samostalno da donosi odluke o svom redovnom poslovanju.

Šta pokazuje praksa?

U predmetu Altice/PT Portugal, Evropska komisija je utvrdila da je Altice počeo da ostvaruje odlučujući uticaj na PT Portugal pre odobrenja koncentracije. Komisija se nije oslonila samo na odredbe ugovora o kupoprodaji koje su Altice-u davale pravo da odobrava određene poslovne odluke PT Portugal pre realizacije transakcije, već i na konkretne slučajeve u kojima se Altice uključivao u donošenje tih odluka. U obzir je uzeta i razmena osetljivih poslovnih informacija između stranaka. Sud pravde Evropske unije je kasnije potvrdio ključne nalaze Komisije u pogledu prevremenog sprovođenja koncentracije, uz delimično smanjenje jedne od izrečenih kazni.

Ovaj predmet pokazuje da se pri oceni gun jumping-a ne posmatra samo datum formalnog prenosa vlasništva. Bitni su i obim ugovornih prava kupca, njegova stvarna uključenost u poslovanje ciljnog društva i način razmene informacija.

Slična poruka proizlazi iz domaće prakse. Komisija za zaštitu konkurencije je u predmetu Prointer utvrdila da je koncentracija sprovedena bez prethodnog odobrenja i odredila meru zaštite konkurencije, iako je ocenila da koncentracija ne bi izazvala negativne posledice i da bi bila odobrena da je blagovremeno prijavljena.

Naknadno odobrenje ili činjenica da transakcija ne narušava konkurenciju zato ne otklanjaju raniju povredu obaveze mirovanja.

Koje posledice može imati gun jumping?

Ako učesnik sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida, Komisija može odrediti meru zaštite konkurencije u iznosu do 10% ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije, obračunatog u skladu sa Zakonom.

Za nepodnošenje prijave koncentracije u propisanom roku može se odrediti procesni penal u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan kašnjenja, pri čemu njegov ukupan iznos ne može biti veći od 10% ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

Ako je koncentracija sprovedena bez odobrenja ili nisu izvršeni uslovi i obaveze iz rešenja o njenom uslovnom odobrenju, Komisija može odrediti mere dekoncentracije radi uspostavljanja ili očuvanja konkurencije, uključujući mere kojima se uspostavlja stanje koje je postojalo pre sprovođenja koncentracije.

Pored novčanih posledica, postupak može odložiti realizaciju transakcije, povećati transakcione troškove i otežati pribavljanje regulatornih odobrenja. Dokumenti i elektronska komunikacija nastali tokom due diligence-a i pripreme integracije mogu pritom postati važan dokaz o tome ko je stvarno donosio poslovne odluke.

Između pripreme i preuranjene kontrole

Period između signing-a i closing-a zahteva saradnju kupca, prodavca i ciljnog društva. Strane moraju da razmenjuju određene informacije, prate ispunjenost uslova za realizaciju transakcije i pripreme buduću integraciju.

Ipak, sve do zakonitog prenosa kontrole ciljno društvo mora ostati samostalno. Kupac može štititi vrednost buduće investicije, ali ne sme upravljati redovnim poslovanjem ciljnog društva. Može pripremati integraciju, ali ne i početi da je sprovodi.

Granica se ne određuje samo prema tekstu ugovora, već prema ukupnosti ugovorenih prava i stvarnog ponašanja strana. Zato je ovaj period potrebno urediti tako da kupac može da se pripremi za preuzimanje upravljanja, ali da „startni signal“ ipak sačeka.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.