U složenim poslovnim transakcijama, naročito kod kupoprodaje privrednih društava (M&A transakcije), investicija i dugoročnih ugovora, često se ugovara tzv. Material Adverse Change („MAC“) klauzula. Ova klauzula predstavlja jedan od ključnih instrumenata upravljanja rizikom i ima za cilj da zaštiti ugovorne strane od značajnih negativnih promena koje mogu nastati između zaključenja ugovora i njegove realizacije.

Pojam Material Adverse Change, odnosno značajna negativna promena, odnosi se na događaje ili okolnosti koji mogu imati bitan nepovoljan uticaj na poslovanje, finansijsko stanje, imovinu ili razvojne mogućnosti jedne ugovorne strane. U zavisnosti od ugovorne formulacije, MAC klauzula može biti definisana kao osnov za raskid ugovora, odustanak od transakcije ili izmenu ugovorenih uslova.

Način definisanja MAC klauzule u ugovoru

Uobičajena je praksa da se taksativno ili opisno odrede okolnosti koje predstavljaju značajne negativne promene, ali i one koje su izuzete iz dejstva MAC klauzule. Tako se, na primer, opšte tržišne promene, ekonomske krize ili regulatorne izmene često isključuju, osim ako ne utiču nesrazmerno na konkretno društvo u odnosu na tržište u celini.

Precizno ugovorno definisanje MAC klauzule ima veliki praktični značaj. Šire i subjektivnije definicije ostavljaju veći prostor za tumačenje, dok precizne i objektivne formulacije povećavaju pravnu sigurnost i verovatnoću da će se klauzula uspešno primeniti u slučaju spora.

Najčešći slučajevi primene u praksi

U praksi, MAC klauzule se najčešće koriste u M&A transakcijama i finansijskim aranžmanima u kojima period između potpisivanja i realizacije ugovora može biti dug, a u međuvremenu mogu nastupiti okolnosti koje značajno menjaju ekonomsku osnovu posla. Takve okolnosti mogu biti toliko ozbiljne da ugovorne strane, da su ih mogle predvideti, verovatno ne bi zaključile ugovor.

Primeri događaja koji mogu predstavljati značajnu negativnu promenu uključuju značajan pad prihoda ili profita, gubitak ključnih klijenata, pokretanje značajnih sudskih ili regulatornih postupaka, gubitak licenci i dozvola, kao i druge okolnosti koje bitno umanjuju vrednost ili stabilnost poslovanja.

Sudska praksa i standard dokazivanja

Sudska praksa, posebno u SAD i Velikoj Britaniji, pokazuje da se MAC klauzule ne aktiviraju često jer sudovi postavljaju visok standard dokazivanja. Strana koja se poziva na ovu klauzulu mora dokazati ne samo postojanje nepovoljnog događaja, već i njegovu ozbiljnost, dugotrajnost, kao i činjenicu da nije bio poznat ili predvidiv uprkos sprovedenoj due diligence analizi. Dodatno, često se ocenjuje i da li je uticaj događaja veći na konkretno društvo nego na njegove konkurente u istoj industriji.

Zbog ovako visokog praga dokazivanja, sporovi u vezi sa MAC klauzulama se često rešavaju pregovorima, dok je sudsko odlučivanje ređe i predstavlja krajnju opciju. U praksi, MAC klauzule se češće koriste kao sredstvo pregovaračkog uticaja i redefinisanja uslova transakcije nego kao mehanizam jednostranog izlaska iz ugovora.

Institut promenjenih okolnosti u pravu Republike Srbije

U obligacionom pravu Republike Srbije, institut koji je po svojoj svrsi najsličniji MAC klauzulama jeste raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti, uređen Zakonom o obligacionim odnosima. Ovaj institut omogućava intervenciju u ugovorni odnos kada nakon njegovog zaključenja nastupe izuzetne okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili onemogućavaju ostvarenje svrhe ugovora. Zakon postavlja izuzetno stroge uslove za primenu ovog instituta, pa raskid ugovora neće biti odobren od strane suda ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ako ih je mogla izbeći ili savladati, kao ni ako su okolnosti nastupile nakon isteka roka za ispunjenje obaveze te strane. Ugovor se neće raskinuti ni ako druga strana ponudi ili pristane na pravičnu izmenu ugovornih uslova. Pri odlučivanju o raskidu ili izmeni ugovora, sud uzima u obzir načela poštenog prometa, cilj ugovora, normalan rizik ugovora, opšti interes i interese obe strane.

Ipak, za razliku od MAC klauzule koja je ugovorni i unapred definisan mehanizam, institut promenjenih okolnosti predstavlja zakonsko pravilo koje sud primenjuje restriktivno i samo u izuzetnim slučajevima. Dok MAC klauzula omogućava stranama veću autonomiju u raspodeli rizika, institut promenjenih okolnosti deluje kao korektivni mehanizam pravičnosti u situacijama kada ugovor postane izrazito neuravnotežen usled nepredviđenih okolnosti.

U tom kontekstu, MAC klauzule predstavljaju značajan instrument upravljanja rizikom jer ugovornim stranama omogućavaju viši stepen fleksibilnosti i veću kontrolu nad raspodelom rizika u savremenim poslovnim transakcijama.

Značaj MAC klauzula u savremenim ugovornim odnosima

MAC klauzule podstiču ugovorne strane da već u fazi pregovora realno sagledaju rizike i definišu granice prihvatljivih promena u poslovnom odnosu. Njihova vrednost se zato ne ogleda samo u mogućnosti odustanka od transakcije, odnosno raskida ili izmene ugovora, već i u činjenici da utiču na disciplinu ugovornog ponašanja i kvalitet pripreme transakcije. Na taj način, MAC klauzule doprinose većoj predvidivosti poslovnih odnosa i smanjenju prostora za sporove u složenim komercijalnim aranžmanima.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.