U eri razmene informacija putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, neminovno je došlo do toga da se i trgovina, uključujući davanje ponuda, kao i samo ugovaranje, odvija elektronskim putem. Ovaj trend prepoznao je i zakonodavac, te je zakonskim aktima uredio pravila i uslove za punovažnost ugovora zaključenih elektronskim putem.

Ugovori za koje nije propisana posebna forma

Kada su u pitanju ugovori čije zaključenje ne podleže nikakvoj formi, odnosno ugovori koji mogu biti zaključeni usmenim putem, stvari nisu preterano komplikovane.

Tako je, na primer, Zakonom o elektronskoj trgovini propisano da ugovor može biti zaključen elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku, kao i da se ponuda i prihvat ponude mogu dati elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku. Takođe, propisano je da se, kada se elektronska poruka, odnosno elektronski oblik koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku.

Dakle, kada zakonom nije propisano da određena vrsta ugovora mora biti zaključena u pisanoj formi, takav ugovor može se zaključiti putem elektronske komunikacije, uključujući i razmenu elektronskih poruka (putem elektronske pošte ili drugih sredstava elektronske komunikacije).

U poslovnoj praksi je sve prisutnije korišćenje i posebnih elektronskih platformi za potpisivanje dokumenata, poput DocuSign, SignNow, Dropbox Sign, i druge, koje omogućavaju jednostavno, bezbedno i efikasno potpisivanje dokumenata na daljinu.

Pisana forma ugovora

Ako ugovorne strane žele da elektronskim putem zaključe ugovor za koji je zakonom propisano da mora biti sačinjen u pisanoj formi, postoje određena pravila koja se moraju imati u vidu da bi ugovor bio punovažan.

Pa tako, polazeći od osnovnih pravila ugovaranja, shodno Zakonu o obligacionim odnosima, kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, jedna od mogućnosti za zaključenje ugovora je da ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju. Za zaključenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu.

Druga mogućnost za zaključenje dvostranog ugovora je da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani. Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.

Pisanu formu nesumnjivo ispunjavaju i elektronski dokumenti jer se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.

Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo kao i svojeručni potpis. Elektronskom potpisu se dodatno ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku ili što ne ispunjava uslove za kvalifikovani elektronski potpis.

Potrebno je razmotriti i razliku između originala i kopije elektronskog dokumenta. Naime, elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom, a elektronski dokument koji ima istovetan digitalni zapis originalnom elektronskom dokumentu se takođe smatra originalom.

Navedeno bi značilo da umnoženi primerak elektronskog dokumenta koji sadrži tekst ugovora i kvalifikovani elektronski potpis jedne ugovorne strane, koji je umnožen sa namerom dostavljanja tog dokumenta drugoj ugovornoj strani na potpisivanje elektronskim potpisom, i dalje predstavlja original.

S druge strane, kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se štampanjem spoljne forme elektronskog dokumenta. Pored toga, elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.

Dakle, original elektronskog ugovora predstavlja elektronski dokument koji sadrži elektronski potpis obe ugovorne strane. Originalom bi se smatrala i dva primerka dokumenta od kojih je svaka ugovorna strana elektronski potpisala po jedan, dok se skenirani, odnosno digitalizovani primerak dokumenta koji sadrži svojeručni potpis smatra kopijom.

Prekogranični ugovori

Zaključenje elektronskog ugovora, na napred opisani način, moguće je i između domaćeg i stranog lica. Međutim, nužno je imati u vidu da kvalifikovani elektronski potpis izdat od strane stranog pružaoca usluge od poverenja u reciprocitetu je sa domaćom uslugom od poverenja u zemlji stranog pružaoca usluge, što je regulisano potvrđenim međunarodnim sporazumom. Republika Srbija je do sada zaključila mali broj ovih ugovora, poput ugovora sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.

Napred navedeno praktično znači da ukoliko sa državom čiji je saugovarač rezident pitanje priznavanja kvalifikovanog elektronskog potpisa nije regulisano međunarodnim sporazumom, njegov elektronski potpis se ne bi smatrao kvalifikovanim. Iako se elektronskom potpisu ne bi mogla uskratiti dokazna snaga samo usled ove činjenice, rizik i dalje nije u potpunosti isključen.

Zaključna napomena

Sve dok ugovorne strane znaju da li se za ugovor koji nameravaju da zaključe zahteva pisana forma ili ne, kao i razliku između originala i kopije dokumenta i dok su tehnički opremljene odgovarajućim elektronskim potpisom, pravila o elektronskom dokumentu i elektronskim uslugama će olakšati i ubrzati zaključivanje ugovora.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.