U praksi nova radno-pravna rešenja najčešće donose dodatne obaveze za poslodavce i zaposlene, uz eventualni naglasak na bezbednosti i zaštiti na radu, dok se pitanja pravnog položaja i posebne zaštite pojedinih kategorija zaposlenih neretko stavljaju u drugi plan. Slovenački model 80-90-100, čija delimična primena počinje 1. januara 2026. godine, predstavlja izuzetak od tog trenda, jer uvodi mere koje neposredno unapređuju položaj starijih radnika i otvaraju prostor za razmatranje uvođenja sličnih rešenja u Srbiji.

Šta je model 80-90-100?

Model predviđa da zaposleni rade 80 % punog radnog vremena, primaju 90 % zarade, dok se doprinosi uplaćuju kao da rade 100 % radnog vremena. Da bi ostvarili ovo pravo, zaposleni moraju da ispunjavaju jedan od sledećih uslova:

• da imaju navršenih 58 godina života, ili
• da imaju najmanje 35 godina radnog staža.

Dodatnu pogodnost za zaposlene predstavlja mogućnost da sami izaberu jednu od tri opcije (koje se smatraju umanjenjem radnog vremena od 20%), i to:

• da ne rade petkom,
• da im radni dan traje 6 sati,
• ili da imaju produženi vikend.

Ovaj sistem već je implementiran u nekim evropskim državama (Island, Irska i Nemačka), gde su postignuti pozitivni efekti u pogledu produktivnosti i prisustva na radu.

Dakle, zakon koji uređuje ovaj sistem predviđa:

• Puna socijalna prava – iako radnici rade kraće, doprinosi se obračunavaju na puni iznos zarade;
• Izbor oblika skraćenja radnog vremena – fleksibilnost se priznaje kao individualno pravo (izbora) zaposlenog, a ne kao diskreciono pravo poslodavca;
• Mogućnost naknadnog širenja prava – ako mere pokažu uspeh, do 2028. godine moguće je dodatno skraćenje radne nedelje i uvođenje obaveznih bonusa.

Poređenje sa sistemom u Srbiji

Prema Zakonu o radu Republike Srbije:

• Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno.
• Opštim aktom moguće je predvideti kraće radno vreme, ali ne ispod 36 sati nedeljno.
• Skraćeno radno vreme iz zdravstvenih razloga propisuje se isključivo za poslove sa povećanim rizikom (teški, štetni ili opasni poslovi), a ne na osnovu starosne dobi ili radnog staža.
• Radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života (za ženski pol je malo niža granica) i 15 godina staža, osim ako se strane drugačije ne dogovore.

Domaće zakonodavstvo ne prepoznaje ovako inovativne režime rada, ali njihovo uvođenje je svakako moguće u postojećim okvirima i uz minimalne izmene propisa. 

Ostale novine

Pored modela 80-90-100, izmene i dopune slovenačkog Zakona o radu propisuju:

• Povećanje naknada za nezaposlene (do 130 % minimalne bruto zarade u prva tri meseca),
• Veće minimalne satnice za studente i učesnike javnih radova,
• Povećanje mesečne granice dozvoljenog radnog vremena za penzionere sa 60 na 85 sati,
• Subvencije poslodavcima za zapošljavanje radnika starijih od 59 godina.

Zaključak 

Slovenački model 80-90-100 uvodi inovativnu kombinaciju fleksibilnog radnog vremena i pune socijalne zaštite za starije radnike. Dok slovenačko rešenje postavlja radnika u centar i daje mu pravo izbora, srpski propisi se i dalje oslanjaju na tradicionalni koncept punog radnog vremena, uz ograničene mogućnosti njegovog skraćenja.

S obzirom na to da savremene okolnosti zahtevaju prilagođavanje radnopravnog okvira, opravdano je pratiti efikasnost slovenačkog modela i razmotriti mogućnost uvođenja sličnih izmena u radnopravni sistem Republike Srbije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.