Tokom poslovanja, privredno društvo se može naći u situaciji da ostane bez direktora. Razlozi za to mogu biti različiti (ostavka, razrešenje, smrt i slično). Pored društva, kojem je otežano ili onemogućeno poslovanje, posledice trpe i treća lica, pre svega poverioci. Upravo radi prevazilaženja ovakvih situacija, zakon predviđa institut privremenog zastupnika društva.

U ovom članku razmatramo pitanje postavljanja privremenog zastupnika društvu s ograničenom odgovornošću, kao najčešćoj pravnoj formi privrednih društava.

1. Uslovi za postavljanje privremenog zastupnika

Da bi društvu bio postavljen privremeni zastupnik, potrebno je da budu ispunjena dva osnovna uslova:

• da društvo ostane bez direktora,
• da novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u narednih 30 dana.

2. Podnošenje predloga

Postavljanje privremenog zastupnika može tražiti član društva, kao i drugo zainteresovano lice, podnošenjem predloga nadležnom sudu.

Najjednostavniji slučaj u praksi jeste kada postavljanje privremenog zastupnika traži član društva. On samim svojstvom člana dokazuje da je ovlašćen za podnošenje ovog predloga.

Kada postavljanje privremenog zastupnika traži drugo zainteresovano lice, potrebno je da dokaže svoj interes. Najčešća zainteresovana lica su poverioci društva, koji svoj interes dokazuju relevantnim ispravama koje potvrđuju njihov status poverilaca.

Međutim, zainteresovana lica nisu samo poverioci. U praksi je česta situacija da je direktor istovremeno i jedini član društva. Nakon smrti tog lica, društvo nije u mogućnosti da imenuje novog direktora jer više ne postoji član koji bi mogao da donese takvu odluku (osim u slučaju kada je postavljen privremeni staralac zaostavštine, o čemu će biti reči u nastavku). Zainteresovana lica u ovoj situaciji su potencijalni naslednici preminulog direktora, koji ne moraju da čekaju okončanje ostavinskog postupka, već je dovoljno da dokažu da će biti pozvani na nasleđe.

3. Donošenje odluke

Privremenog zastupnika postavlja nadležni sud u vanparničnom postupku. Ovaj postupak je hitan i sud je dužan da odluku donese u roku od osam dana od dana prijema predloga.

Ličnost privremenog zastupnika određuje sud, koji može samostalno izvršiti izbor ili postaviti lice koje je predlagač označio u predlogu.

U međuvremenu, dok privremeni zastupnik još nije postavljen, izjave volje upućene bilo kom članu nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom članu društva, ako društvo nema nadzorni odbor, obavezuju društvo.

4. Razlika u odnosu na privremenog staraoca zaostavštine

Neophodno je razlikovati privremenog zastupnika društva od privremenog staraoca zaostavštine, kojeg postavlja sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva, na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana. Privremeni staralac zaostavštine u ime i za račun naslednika preminulog člana vrši članska prava u društvu, dok privremeni zastupnik ima ovlašćenja koja odgovaraju ovlašćenjima direktora društva.

5. Mogućnost prinudne likvidacije

U slučaju da društvo ne registruje novog direktora ili privremenog zastupnika u roku od tri meseca od dana njihovog brisanja iz registra privrednih subjekata, pokreće se postupak prinudne likvidacije. Navedeno dodatno ističe potrebu za blagovremenim postavljanjem privremenog zastupnika, kako bi se izbegle ozbiljne posledice po društvo i poverioce.

Zaključak

Postavljanje privremenog zastupnika predstavlja važan pravni mehanizam koji omogućava nesmetano poslovanje društva u situacijama kada ostane bez direktora. Pravovremenim podnošenjem predloga i donošenjem sudske odluke u hitnom postupku, štite se interesi društva, poverilaca i drugih zainteresovanih lica. Ovaj institut značajno doprinosi pravnoj sigurnosti u poslovanju, a poznavanje mogućnosti i uslova za postavljanje privremenog zastupnika ključno je za pravovremeno reagovanje i sprečavanje neželjenih posledica.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.