U našem prethodnom članku, pisali smo o temi koja je bila aktuelna na samom početku godine – radnopravni i poreskopravni aspekt naknade troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.

Uvođenje besplatnog javnog prevoza u Beogradu od 1. januara 2025. godine pokrenulo je brojna pitanja među poslodavcima u vezi sa obavezom naknade troškova.

Najčešće dileme bile su:

• Da li je i dalje potrebno isplaćivati naknadu troškova prevoza zaposlenima koji koriste besplatan javni prevoz?
• Da li se mora nadoknađivati trošak onima koji dolaze taksijem, sopstvenim vozilom ili na drugi način, iako im je besplatan javni prevoz dostupan?

S tim u vezi, isticali smo da je ključno imati u vidu sledeće:

• Obaveza naknade troškova prevoza nije ukinuta jer relevantna odredba Zakona o radu nije izmenjena niti stavljena van snage.
• Zaposleni nisu dužni da koriste javni prevoz – Zakon o radu predviđa naknadu stvarno nastalih troškova, bez obzira na način prevoza.
• Zaposleni koji koriste druge vidove prevoza i dalje imaju trošak i pravo na naknadu.
• Ono što se promenilo jeste da se obim ovog prava više ne može utvrditi na način koji je predviđen Zakonom o radu.
• Iako korisnici besplatnog prevoza nemaju stvarne troškove, sudska praksa u nekim slučajevima priznaje naknadu i kada ti troškovi faktički ne postoje.

Kako smo i mi videli ovu situaciju, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna prava je dana 31.01.2025. godine izdalo je mišljenje br. 340029 2025 13400 001 001 011 024, u kom je zauzelo stav da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji, osim kada poslodavac obezbedi vlastiti prevoz. Iz tog razloga, zaposleni ima pravo na naknadu ovog troška, u skladu sa ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca, a kojima poslodavac utvrđuje merilo za naknadu ovih troškova, rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije.

Ono što je u tom trenutku ostalo sporno jeste da li će obaveza dokumentovanja troškova prevoza opstati u poreskom propisu ukoliko je pravo na naknadu troškova priznato i u situaciji potpunog odsustva troška po tom osnovu jer zaposleni zaista koristi javni prevoz.

S tim u vezi, dana 25.04.2025. godine Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje br. 1915441 2025 10520 004 000 011 001, u kom je zauzelo sledeće stavove:

• Poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi troškove radi dolaska i odlaska sa rada, osim u slučaju kada organizuje sopstveni prevoz, a to pravo odnosno visinu troškova prevoza treba da uredi opštim aktom i ugovorom o radu;
• Za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana, u okolnostima besplatne usluge prevoza putnika u integrisanom sistemu na teritoriji grada Beograda, potrebno je da stvarni trošak prevoza za dolazak i odlazak sa rada bude dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom;
• Naknada ovih troškova ne smatra se zaradom i na isto se na plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema Zakonu o porezu na dohodak građana.

Dakle, na troškove prevoza na teritoriji grada Beograda, kada je takav trošak dokumentovan odgovarajućom verodostojom računovodstvenom ispravom, ne plaća se porez na dohodak građana do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.630,00 dinara mesečno (trenutna visina neoporezivog iznosa), a preko ovog iznosa plaća se porez od 10%.

U slučaju kada troškovi prevoza nisu dokumentovani, takvo primanje oporezuje se porezom na zaradu po stopi od 10% na ceo iznos te naknade.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.