Predlog izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima – šta će biti drugačije?

Predlog izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima – šta će biti drugačije?

17. novembra 2021.

Vlada Srbije je nedavno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Predlog“), u čijem se zvaničnom tekstu navodi da je primarni cilj njegovog donošenja unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, u skladu sa merama iz Akcionog plana Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – „Doing Business“ za period 2020-2023. godine. Pored toga, predmetne novele donose i druge promene, od kojih su naročito značajne one u pogledu položaja preduzetnika, kao i sudske zaštite u slučaju zloupotrebe poslovne adrese.

Unapređenje položaja manjinskih članova, odnosno akcionara društva

U cilju unapređenja položaja manjinskih članova, odnosno akcionara društva, Predlogom su precizirane zakonske odredbe koje se odnose na zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje pravnih radnji u kojima postoji lični interes, i to:

  • sadržinu obaveštenja o postojanju ličnog interesa u pravnom poslu koji društvo zaključuje, odnosno pravnoj radnji koju društvo preduzima;
  • podatke koje je društvo dužno da objavi, odnosno dokumentaciju koju je dužno da čuva sa tim u vezi;
  • podatke koje je društvo dužno da navede u godišnjim finansijskim izveštajima povodom zaključenih pravnih poslova, odnosno preduzetih pravnih radnji u koijma je postojao lični interes; te
  • pravo na podnošenje tužbe za poništaj takvog pravnog posla, odnosno pravne radnje (i naknadu štete) ukoliko posao nije zaključen, tj. radnja nije preduzeta u skladu sa zakonom.

Takođe, prema tekstu Predloga, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo koje nije javno su u obavezi da, na zahtev člana, odnosno akcionara koji poseduje udele, tj. akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, istom omoguće uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora (odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno).

S druge strane, javno akcionarsko društvo je u obavezi da poseduje politiku naknada direktorima (i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno), dok odbor direktora (odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno ili komisija za naknade, ukoliko je formirana) jednom godišnje sačinjava jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je društvo ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora (odnosno nadzornog odbora) u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se sačinjava izveštaj. O politici naknada i izveštaju o naknadama glasa skupština društva.

Pored navedenog, Predlog sadrži Glavu IVa, čijim odredbama se utvrđuju posebna pravila u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara u javnim akcionarskim društvima, u skladu sa odredbama EU Direktive 828/2017, a koja se tiču identifikacije akcionara i njihovog informisanja, odnosno uloge i položaja posrednika.

Položaj preduzetnika

Prema tekstu Predloga, poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč „Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao ni međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRBˮ.

Pored navedenog, ukoliko je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, on ima pravo da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, te da nakon toga, ukoliko namerava da zadrži preduzetnički status, registruje promenu delatnosti, kako bi kroz aktivni status obavljao drugu delatnost u cilju daljeg ostvarivanja prihoda.

Sudska zaštita u slučaju zloupotrebe poslovne adrese

S obzirom na povećan broj predstavki građana u kojima se ukazuje na probleme koje imaju sa javnim izvršiteljima i javnim komunalnim preduzećima iz razloga što su njihove adrese stanovanja, bez njihovog znanja i saglasnosti, u Registru privrednih subjekata registrovane kao adrese sedišta privrednih društava i preduzetnika, uvodi se sudska zaštita u tom pogledu.

Sa tim u vezi, Predlogom se sedište društva definiše kao mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara, pri čemu adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva ukoliko lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta, registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji, pri čemu je postupak po predmetnoj tužbi hitan. Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva postupajući sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije. Ako društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.

Ostale izmene i dopune

Pored navedenog, Predlogom je, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskoj upravi, predviđeno da  je društvo dužno da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave, kao i da se dostavljanje elektronskog dokumenta društvu ili preduzetniku vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava kada se dostava vrši u Jedinstveni elektronski sandučić na portalu eUprava, osim ako je posebnim zakonom drugačije propisano.

Za kraj, Predlog sadrži određene promene i u pogledu podataka o licima za koje prema predmetnom zakonu postoji obaveza registracije, te koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji.

Naime, prema tekstu Predloga, kada je reč o domaćim fizičkim licima, kao i strancima, pored njihovog ličnog imena i jedinstvenog matičnog broja, odnosno ličnog imena, broja pasoša i države izdavanja, tj. evidencijskog broja za stranca, odnosno broja lične karte stranca i zemlje izdavanja, predmet registracije će biti i podatak o polu lica.

Shodno obrazloženju Predloga, ova izmena je predložena u skladu sa politikom rodne ravnopravnosti, s tim da nije sasvim jasno na koji način se time ostvaruju ciljevi ove politike, naročito imajući u vidu da je podatak o polu domaćih državljana već sadržan u JMBG, koji podatak je predmet registracije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.