(Ne)korišćenje dijakritičkih znakova i pravo na ispravku netačnih podataka o ličnosti

(Ne)korišćenje dijakritičkih znakova i pravo na ispravku netačnih podataka o ličnosti

10. novembra 2021.

Apelacioni sud u Briselu doneo je 9.10.2019. godine presudu 2019/AR/1006 kojom je, na osnovu i u skladu sa odredbama člana 16. Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti („GDPR“), utvrdio da postoji obaveza banaka da prilikom pisanja imena klijenata koriste ispravne dijakritičke znakove, budući da je reč o podacima o ličnosti, u pogledu kojih postoji obaveza njihovog tačnog navođenja.

Pozadina slučaja

Naime, klijent je od banke, kao rukovaoca podacima o ličnosti u smislu pomenutog propisa koji uređuje zaštitu predmetnih podataka na nivou Evropske unije, zatražio da njegovo ime bude ispisano upotrebom odgovarajućih dijakritika (dodataka slovima koji menjaju izgovor ili prave razliku između sličnih reči), što je banka odbila, tvrdeći da navedeno nije moguće imajući u vidu karakteristike računarskog sistema koji u datom trenutku koristi. Nakon toga, klijent je podneo pritužbu belgijskom organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti.

Pomenuti organ je u postupku koji je usledio odlučio da argument banke o tehničkim preprekama nije dovoljan, te da je banka dužna da postupi po zahtevu klijenta, protiv koje odluke je banka izjavila žalbu. U okviru postupka vođenog po predmetnoj žalbi, banka je tvrdila da se u konkretnom slučaju ne radi o podacima o ličnosti, te da se stoga ne mogu primeniti odredbe GDPR.

Razlozi presude

Međutim, shodno rezonovanju organa za zaštitu podataka o ličnosti, postupajući belgijski sud je odlučio da odredbe člana 16. GDPR bezrezervno garantuju pravo lica na koje se odnose podaci o ličnosti da zahteva ispravku netačnih podataka o ličnosti, što ima biti učinjeno bez odlaganja.

To, dakle, važi i u slučaju kada je lično ime klijenta predmet obrade posredstvom računarskog programa koji banka koristi, te činjenica da predmetni program ne pruža takvu mogućnost, odnosno da bi omogućavanje upotrebe ispravnih dijakritika podrazumevalo izvesno vreme i troškove za banku, ne oslobađa banku obaveze primene odredaba GDPR, tj. pravilnog navođenja podatka o ličnosti.

Rešenje iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Srbije i domaća praksa po ovom pitanju

Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Srbije, po uzoru na GDPR, takođe propisuje pravo na ispravku i dopunu podataka o ličnosti (član 29), navodeći da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi netačni podaci o ličnosti bez nepotrebnog odlaganja isprave, pri čemu, u zavisnosti od svrhe obrade, lice na koje se podaci odnose ima pravo da svoje nepotpune podatke o ličnosti dopuni, što uključuje i davanje dodatne izjave.

Međutim, kada je reč o praksi, još uvek ne postoje odluke domaćih sudova ili Poverenika koje se tiču obaveze upotrebe dijakritičkih znakova prilikom navođenja ličnih imena lica, kao podataka o ličnosti u smislu navedenog propisa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.