Legalnost softvera – u čijoj nadležnosti je kontrola?

Legalnost softvera – u čijoj nadležnosti je kontrola?

16. novembra 2022.

U Službenom glasniku RS br. 129/2021 od 28.12.2021. godine objavljen je Zakon o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji propis uređuje posebna ovlašćenja organa državne uprave i organizacija koje vrše javna ovlašćenja radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se uređuje pravo intelektualne svojine.

Izmene Zakona

Shodno predmetnim izmenama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (Službeni glasnik RS br. 46/2006, 104/2009 – dr. zakoni i 129/2021) („Zakon“), koje su stupile na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a čija je primena počela po isteku devet meseci od dana stupanja na snagu, tj. 6. oktobra 2022. godine, nadležnost za kontrolu legalnosti softvera dodeljena je tržišnoj inspekciji, koja je predmetni nadzor preuzela od Ministarstva finansija, tj. Poreske uprave.

Naime, prema odredbi člana 7. stav 1. Zakona, ministarstvo nadležno za poslove trgovine, turizma i usluga, preko tržišne inspekcije, između ostalog, vrši i utvrđivanje da li postoji povreda prava na računarske programe (softver) i baze podataka. Sa tim u vezi, nadležno ministarstvo je od Poreske uprave preuzelo softversko rešenje za identifikaciju nelegalnih softvera i baza podataka sa korisničkim uputstvom. Međutim, sve predmete primljene do 6. oktobra 2022. godine, kao i postupke utvrđivanja povrede prava intelektualne svojine, uključujući povredu prava na računarske programe (softver) i baze podataka, započete do navedenog datuma, okončaće Ministarstvo finansija, tj. Poreska uprava.

Autorsko pravo u vezi sa računarskim programom

Shodno odredbi člana 2. stav 2. tačka 1) Zakona o autorskom i srodnim pravima (Službeni glasnik RS br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019) („ZASP“), autorskim delom se, između ostalog, naročito smatraju pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i drugo).

U skladu sa tim, autor računarskog programa, kao fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo, jeste nosilac autorskog prava, tj. uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka tog dela. Međutim, shodno odredbi člana 95. stav 3. ZASP, ako je računarski program izrađen na osnovu ugovora o narudžbini autorskog dela, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja računarskog programa (ako ugovorom nije drukčije određeno). Takođe, član 98. ZASP propisuje da, ako je računarski program (ili baza podataka) kao autorsko delo stvoren u radnom odnosu, trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na tom delu je poslodavac (ako ugovorom nije drugačije određeno), pri čemu autor ima pravo na posebnu naknadu (ako je to predviđeno ugovorom).

Autorsko pravo, dakle, obuhvata moralna i imovinska prava autora, koja su taksativno nabrojana i detaljno uređena ZASP-om.

U pogledu ograničenja autorskog prava, ZASP sadrži odredbe o suspenziji isključivih prava i prava na naknadu. Tako, član 47. ZASP propisuje prava lica koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa (ukoliko ugovorom nije drugačije predviđeno), dok član 48. ZASP propisuje uslove za umnožavanje izvornog koda i prevod njegove forme bez dozvole nosioca prava.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.